Kakva će biti (ekonomska) era pape Lava XIV?

Izbor novog pape, iako primarno verski događaj, ima i određene ekonomske implikacije, kako za Vatikan, tako i šire – posebno za Italiju i zemlje sa većinskim katoličkim stanovništvom.

Kratkoročno gledano, sama konklava, odnosno višednevni proces izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve obično privuče stotine hiljada hodočasnika i turista u Rim, što direktno povećava prihode od smeštaja, ugostiteljstva i suvenira. Rim i Vatikan su ionako među najposećenijim destinacijama u svetu, a veliki događaji poput konklava i inauguracije imaju direktan pozitivan efekat na lokalnu ekonomiju, pa restorani, hoteli, taksisti i lokalne prodavnice beleže nagli rast prometa tokom i nakon izbora.

Iako tržišta kapitala retko reaguju direktno na izbor pape, dolazak harizmatičnog ili reformističkog pape može imati uticaj na moralne i društvene norme, što indirektno utiče na odluke korporacija (na primer, kod usvajanja ESG politika), a ima snagu i da redefiniše prioritete Katoličke crkve (recimo, ka borbi protiv siromaštva ili zaštiti prirodne sredine), što usmerava novac iz crkvenih fondova i donacija u nove pravce.

U tom smislu, nije mali uticaj imao izbor pape Franje 2013. godine – on je pokrenuo ozbiljne reforme bogate i do tada znatno mistifikovane Vatikanske banke, sa ciljem veće transparentnosti i borbe protiv korupcije. To je dovelo do revizije njenih računa, zatvaranja sumnjivih naloga i jačanja međunarodnih veza sa finansijskim regulatorima.

Inicirao je centralizaciju i bolju kontrolu nad crkvenim finansijama širom sveta kroz Sekretarijat za ekonomiju. Time su smanjeni gubici i povećana kontrola troškova. Nakon kriza vezanih za zloupotrebe i finansijske skandale, izbor pape Franje uneo je novi moralni kredibilitet u Vatikan, dok je njegov fokus na siromašne i jednostavan način života približio crkvu širim slojevima.

Već po prvom nastupu moglo bi se zaključiti da papa Lav XIV ima drugačiji pristup od prethodnika.

Iako je Lav XIV u svom prvom govoru pohvalio papu Franju, i time nagovestio izvesni kontinuitet, on se neposredno i veoma jasno ogradio, ističe za agenciju DPA crkveni istoričar Hubert Volf (Hubert Wolf). On navodi da se novi papa posle izbora pojavio sa crvenim ogrtačem, kao nekada Benedikt XVI, za razliku od pape Franje koji je nastupao skromno, skroz u belom. To su jasni simboli.

„Očigledno je želeo da jasno istakne – ‘nisam kopija Franje'“, kaže nemački istoričar i predviđa da će Lav XIV biti politički papa, jer je na čelo Rimokatoličke crkve došao kao kompromisni kandidat, i kao prvi Amerikanac na toj poziciji.

Tako brzo kao Robert Frensis Prevost (Robert Francis Prevost) – kako glasi svetovno ime novog pape – konklava je birala dosad samo favorite kakav je 2005. bio Benedikt XVI, kazao je za DPA Volf, profesor na Univerzitetu Minster. To znači da se on morao „ponuditi već u pretkonklavi, uglavnom neprimećen od samozvanih vatikanskih stručnjaka, kao kompromisni kandidat koji bi mogao da okupi različite frakcije u crkvi. Zato Lav XIV verovatno neće biti naročito progresivan”, kaže Volf.

Novi papa važi za umerenjaka, smatra se „diplomatski veštim, pragmatičnim i neideološki orijentisanim“.

Prevost je izabran za 267. papu i izašao je na balkon Bazilike Svetog Petra kao novi poglavar 1,4 milijarde rimokatolika širom sveta. Veći deo svoje karijere proveo je kao misionar u Južnoj Americi, a donedavno je bio na čelu moćnog vatikanskog Dikasterijuma za imenovanja biskupa širom sveta. Sa tom funkcijom posetio je i Beograd prošle godine.

Vatikan u finansijskoj krizi?

Ipak, iza reformi pape Franje krije se surova realnost – Vatikan se suočava sa jednom od najtežih finansijskih kriza u modernoj istoriji.

Sa deficitom penzionog fonda od 1,2 milijarde evra, utrostručenim budžetskim deficitom za vreme Franjinog pontifikata i ekonomijom koja se oslanja na nestabilne tokove prihoda, poput turizma i donacija, papstvo Lava XIV biće definisano ne samo duhovnim vođstvom već i fiskalnim opstankom.

Finansijski problemi Svete stolice su decenijama u nastajanju. Uprkos reformama pod papom Franjom, uključujući prodaju imovine, zamrzavanje zapošljavanja i obavezne zakupnine za kardinalne rezidencije – budžet Vatikana poslednjih nekoliko godina je u deficitu – izvori Reutersa navode da on ove godine iznosi 83 miliona evra.

Dve trećine prihoda dolazi od komercijalnih aktivnosti, ali samo 20 odsto od preko 5.000 nekretnina u vlasništvu širom sveta – uključujući crkve, bazilike i istorijske znamenitosti koje kreiraju profit. Tu je i pitanje privlačenja novih vernika. Dok se ukupan broj katolika, mereno brojem krštenih lica, stalno povećava i premašio je cifru od 1,4 milijarde, najviše zahvaljujući rastu u Africi, u Evropi ih je iz godine u godinu sve manje.

Na primer, u Nemačkoj, najmnogoljudnijoj zemlji u Evropskoj uniji, nacionalna biskupska konferencija izvestila je da je samo 29 novih sveštenika rukopoloženo 2024, što je istorijski minimum, i pokazuje suštinski gubitak interesovanja. Za nepune dve decenije ukupan broj rimokatolika u Nemačkoj prepolovljen je na 20 miliona, uz rast broja protestanata i ateista, te dolaska muslimanskog stanovništva iz imigracije.

Zanimljivo je i tumačenje analitičarke engleskog Guardiana, Ketrin Pepinster (Catherine Pepinster), koja je napisala da se američki predsednik Donald Tramp (Trump) grdno vara ako misli da će u novom papi – prvom američkom – imati saveznika.

“Robert Prevost je odabrao ime Lav XIV, i to nije slučajnost. Pape koji uzimaju to ime obično su progresivni reformatori. Prethodni papa koji je nosio to ime – Lav XIII – doneo je encikliku iz 1891. godine, pod imenom Rerum Novarum, u kojoj su navedena prava radnika na poštenu platu, bezbedne uslove rada i prava za osnivanje sindikata. Ako je papa Franja bio narodni papa, onda je Lav XIV spreman da bude radnički papa”, zaključuje engleska analitičarka.

Dakle, u crvenom ogrtaču i drugačiji od prethodnika, sa okrnjenim finansijama Vatikana i pravima radnika na umu, papa Lav XIV započinje svoj pontifikat u vreme najgorih međunarodnih odnosa još od pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata.