Kina i dalje glavni izvor retkih strateških sirovina za EU

Evropska unija većinu retkih zemnih elemenata, koje je proglasila strateškim sirovinama, i dalje uvozi iz Kine, a za neke od tih sirovina je gotovo u potpunosti upućena na Kinu. Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, EU je 2024. godine uvezla ukupno 12.900 tona retkih zemnih elemenata, ili lantanoida, za ukupno 101 milion evra.

Od ukupnog uvoza, Unija je 46,3 odsto kupila od Kine (6.000 tona). Drugi po značaju partner u toj oblasti bila je Rusija sa udelom od 28,4 odsto (3.700 tona), a treći Malezija sa 19,9 odsto (2.600 tona), prenosi Beta.

EU je nekoliko desetina retkih elemenata proglasila strateškom sirovinom, jer su neophodni za mnoge napredne tehnologije, kao što su akumulatori ili poluprovodnici.

U takve elemente, potrebne između ostalog i za proizvodnju magneta za elektromotore, spadaju i neodimijum, prazeodimijum, terbijum, disprozijum, gadolinijum, samarijum  i cerijum, kao i metali nikl i kobalt i bor.

Zbog strateškog značaja i da bi se sprečili prekidi u lancu snabdevanja, EU je u Aktu o kritičnim sirovinama 2024. predvidela da do 2030. godine najviše 65 odsto neke strateške sirovine može da bude uvezeno iz jedne zemlje i diverzifikaciju uvoza, a predviđeno je i intenzivnije recikliranje tih elemenata.

Ipak, kod pojedinih retkih metala udeo Kine je znatno iznad predviđenih 65 odsto. Tako je od ukupno 14,4 tone, 14,2 tone, ili 97,7 odsto neodimijuma, prazeodimijuma i samarijuma uvezeno iz Kine.

Udeo je još veći kod cera i lantana, jer je uvoz iz Kine činio čak 99,3 odsto ukupnog uvoza. Upravo su jedinjenja lantana, koja se između ostalog koriste za proizvodnju akumulatora, činila veći najveći deo uvezenih retkih sirovina.

Iz tabele Eurostata se ipak vidi da se u 2024. godini uvoz retkih metala u EU smanjio u poređenju sa 2022. i 2023. godinom, kada je iznosio gotovo 19.000 tona.

Nemačka je kao najjača evropska privreda, posebno zavisna od uvoza iz Kine, i od ukupnog uvoza od 5.400 tona, 65,5 odsto je bilo iz Kine, što je znatno iznad evropskog proseka.

Irina Gurevič iz minhenskog ekonomskog instituta Ifo rekla je za nemačke medije da bi Ukrajina mogla da ima ključnu ulogu u snabdevanju Evrope retkim metalima. Prema njenim rečima, u toj zemlji postoje rezerve oko dve trećine od ukupno 34 sirovina koje je EU klasifikovala kao strateške.

Međutim, da bi Ukrajina srednjoročno postala partner Evropske unije u lancu snabdevanja, potrebno je, prema njenim rečima, više od rudarstva i moraju da uslede i ulaganja u infrastrukturu za preradu tih ruda, bilo u samoj Ukrajini ili u saradnji sa članicama EU.