Kina postavila cilj ekonomskog rasta u tekućoj godini na pet odsto

Kina je postavila cilj ekonomskog rasta za 2025. godinu na oko pet odsto, što je povećalo očekivanja da će vlasti uvesti dodatne stimulativne mere kako bi se suočile sa trgovinskim ratom sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Premijer Li Ćijang objavio je ovaj cilj u sredu ujutru, tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja o radu vlade pred Nacionalnim narodnim kongresom u Pekingu.

Ovo je treća uzastopna godina da Kina cilja rast od oko pet odsto, ali će njegovo ostvarenje biti posebno teško ove godine, prenosi Edge.

Kina je svoj plan rasta podržala najvećim budžetskim deficitom u poslednje tri decenije i obećanjem da će povećati izdavanje lokalnih obveznica na rekordne nivoe, sve u skladu sa očekivanjima tržišta. Prvi put od dolaska kineskog predsednika Si Đinpinga na vlast pre više od deset godina, podsticanje potrošnje je postavljeno kao prioritet broj jedan u zvaničnom izveštaju.

„Ovaj cilj pokazuje da su vlasti odlučne da podrže rast uprkos spoljnim neizvesnostima i trgovinskim tenzijama sa SAD. To je ambiciozan cilj, što znači da će vlasti morati dodatno da podstaknu ekonomiju“, rekao je Rejmond Jung (Raymond Yeung) glavni ekonomista za Kinu u ANZ banci.

Kineski premijer Li izložio je svoj ekonomski plan pred hiljadama delegata Nacionalnog narodnog kongresa, samo nekoliko sati pre nego što je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) u obraćanju američkom Kongresu promovisao svoju politiku tarifa kao način da se „Amerika ponovo obogati“.

Dan ranije, Tramp je uveo novu carinu od 10 odsto na kinesku robu, što predstavlja ozbiljnu pretnju za kineski izvoz koji je prošle godine činio skoro trećinu ukupnog ekonomskog rasta Kine. Ako Tramp ispuni pretnju iz predizborne kampanje i podigne tarife na 60 odsto, to bi moglo značajno da umanji rast kineske privrede u 2025. godini.

Ambiciozan cilj koji je postavio Si Đinping znači da će kineske vlasti morati da primene agresivnije stimulativne mere, kao što su obećale u decembru.

Istovremeno, zemlja se suočava sa najtežom deflacijom još od šezdesetih godina, zbog slabe domaće potražnje, dok se kriza na tržištu nekretnina još nije stabilizovala.