Kineska ekonomija ubrzala rast u prvom kvartalu

Kina je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast BDP-a od pet procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju podaci objavljeni u četvrtak. Rezultat je bolji od očekivanja ekonomista, a u odnosu na prethodni kvartal, ekonomija je porasla 1,3 odsto, što je najbrži kvartalni rast za godinu dana.

Podaci pokrivaju period tokom kojeg je počeo rat SAD i Izraela protiv Irana, koji traje već sedam nedelja. Rat podiže cene energenata, pogoršava inflaciju i usporava globalni ekonomski rast. Ekonomisti smatraju da Kina može da izdrži kratkoročne posledice, ali da bi dugotrajan rat mogao negativno da utiče na kineske izvozne prihode u drugoj polovini godine, prenosi AP.

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je ove nedelje procenu rasta Kine za 2026. godinu na 4,4 odsto, dok su kineski lideri prošlog meseca postavili cilj od 4,5 do pet procenata, što je najsporiji planirani rast još od 1991. godine.

Kada je reč o ostalim pokazateljima, industrijska proizvodnja porasla je 5,7 procenata u martu na godišnjem nivou, zahvaljujući jakoj globalnoj tražnji za kineskom elektronikom, automobilima, poluprovodnicima i robotikom. S druge strane, maloprodaja je porasla 1,7 odsto, što je slabije od očekivanja i odražava slabu domaću potrošnju.

Dugogodišnja kriza na tržištu nekretnina i dalje pritiska poverenje potrošača i investitora. Ipak, Kina je prošle godine ostvarila ciljani rast od oko pet procenata, vođena rekordnim trgovinskim suficitom od skoro 1.200 milijardi dolara, uprkos Trampovim višim carinama.

Ekonomisti upozoravaju da sve veće oslanjanje na izvoz može postati problem. Rat u Iranu usporava globalni rast i smanjuje kapacitet drugih zemalja da apsorbiraju kineski izvoz, a apetit za kineskim uvozom opada jer vlade širom sveta pokušavaju da zaštite sopstvene ekonomije.

Kina je u martu zabeležila rast izvoza od 2,5 procenata na godišnjem nivou, što je znatno sporije nego u prethodna dva meseca, mada deo analitičara to pripisuje sezonskim uticajima.

Ekonomisti veruju da Kina i dalje može da dostigne godišnji cilj rasta stimulativnim merama ekonomske politike, ali naglašavaju da povećanje javnih investicija bez jačanja domaće potrošnje rizikuje da produbi deflatorni pritisak i pojača zavisnost od izvoza na duži rok.