Krize u svetu podstiču jaku tražnju za zlatom

Zlato se tradicionalno smatra sigurnim utočištem za ulaganje u kriznim vremenima zato što njegova ograničena dostupnost i trajnost doprinose percepciji da će zadržati vrednost kroz vreme, čak i u turbulentnim ekonomskim uslovima. Ovaj plemeniti metal milenijumima predstavlja globalno rasprostranjeni simbol bogatstva i stabilnosti.

Ponuda zlata relativno je ograničena i ono ne može da se, na primer, naknadno “doštampa” kao novac u određenim prilikama, što znači da teže može da se manipuliše njegovom količinom na tržištu.

U periodima monetarnih kriza vrednost valuta može dramatično da oscilira zbog inflacije, deflacije ili političkih nestabilnosti, a s druge strane, zlato praktično nije izloženo valutnim rizicima. Upravo je suprotno – kada vrednost novca opada zbog inflacije, cena zlata obično raste, što omogućava ulagačima da njegovom nabavkom sačuvaju svoja sredstva.

Analitičari iz firme Zlatni Standard, društva za trgovinu plemenitim metalima sa sedištem u Beogradu, prokomentarisali su za Biznis.rs aktuelna dešavanja na domaćem tržištu.

“Mart i april su definitivno meseci sa velikom aktivnošću klijenata. Fizička lica su veoma aktivna, i to više na strani kupovine nego na strani prodaje, što i jeste slučaj obično kada cena raste. Ono što bismo mi želeli da vidimo – a što pokazuje sofisticiranost klijenata – je velika aktivnost u trenutku kada se cena zlata povuče i kada je ovaj metal moguće kupiti po povoljnijim cenama”, navode naši sagovornici.

Prema njihovim rečima, Zlatni Standard ima naročit fokus na pravna lica, koja takođe pokazuju jasne signale da žele da diverzifikuju svoju imovinsku bazu i iz dinarske likvidnosti pređu u investiciono zlato, u vidu plasmana koji štiti njihov kapital na nekoliko načina – kreditni rizik smanjuje na nula (“bolje zlato u ruci, nego depozit u banci”), valutni rizici nestaju jer dinare menjaju za berzansku robu kojom se trguje u svim vodećim svetskim valutama, a jak prinos na ulaganje u zlato usled rasta cena na berzi veći je od bilo kojih kamata koja društva mogu da realizuju sa bankama ili kroz druge daleko rizičnije plasmane.

Kada je situacija u svetu u pitanju, posle krize izazvane pandemijom usledila je ukrajinska, a ona se još nije ni stišala kada je započeo najnoviji sukob na Bliskom istoku, sa mogućnosšću da se dodatno rasplamsa. Povrh toga, u novembru će se održati američki predsednički izbori, u najvećoj svetskoj ekonomiji koja deluje podeljenija nego ikad. Sve nabrojano i te kako utiče na cenu zlata.

“U pozadini se dešava i postepena zamena američkog dolara kao rezervne valute u kojoj se utvrđuju cene ključnih sirovina i energenata. Ovo se naročito trenutno vidi kroz cenovnu razliku zlata na zapadnim berzama i na Šangajskoj berzi zlata, pa je čest slučaj da se fina unca zlata u Šangaju prodaje za 50 dolara više nego na zapadnim berzama”, napominju naši sagovornici iz Zlatnog Standarda.

Vrednost fine unce zlata (“zlatna unca” iznosi približno 31,1 gram), probila je nominalni istorijski rekord od 2.400 dolara pre deset dana, i uz dnevne korekcije nastavila da se trguje po bliskom cenovnom nivou.

Posle tog trenutka analitičari investicione banke Goldman Sachs povisili su takozvanu ciljnu cenu sa ranije 2.300 na 2.700 dolara za uncu do kraja godine. Ovo je za američke investitore i analitičare donekle neistraženo tlo jer su pokazatelji nacionalne ekonomije na početku godine i tržišta rada bili bolji od očekivanih, a u isto vreme su referentni berzanski indeksi S&P 500 i NASDAQ takođe obarali rekorde sa prosečnim prinosima listiranih akcija.

Prema rečima naših sagovornika, u vreme zaoštravanja monetarnih politika u SAD i Evropi, cena zlata se neverovatno dobro držala.

“U periodu malo dužem od godinu dana američka centralna banka podigla je kamatnu stopu za čak 525 baznih poena. Iako povećanje kamata utiče veoma negativno na zlato koje je nekamatonosna aktiva, u istom tom periodu cena zlata je imala dvocifren pozitivan prinos, što je u istoriji nezabeleženo. Cena zlata u evrima je imala odličan učinak u proteklom periodu – u poslednjih pet godina prosečna ponderisana godišnja stopa rasta cene je veoma respektabilnih oko 15 odsto, dok je u proteklih godinu dana prinos od 22 odsto. Cena jeste volatilna, ali je trend uzlazni i tu nema puno dileme”, komentarišu analitičari Zlatnog Standarda.

Oni su optimisti za period od 18 do 24 meseci koji je pred nama, i navode da su ključni pozitivni katalizatori za cenu zlata u narednom periodu očekivano smanjenje kamatnih stopa, mogući novi veliki paketi fiskalnih stimulusa u SAD pred izbore u novembru, koji mogu dovesti do rasta inflacije, nastavak sukoba u Ukrajini i Bliskom istoku, dok Kina kupuje zlato u većim količinama, a BRICS blok i dalje razmatra alternative američkom dolaru za globalna plaćanja i uopšte transakcione tokove i prekograničnu trgovinu unutar bloka.

Sutra: Pažljivo investiranje u obveznice, strateške sirovine i nekretnine uvećava imovinu u nestabilnim vremenima