Nervozna tržišta u iščekivanju izraelskog reagovanja

Evropske berze ojačale su u ponedeljak pre podne, iako je na početku trgovanja izgledalo da će pratiti negativan trend azijskih tržišta, nakon vikenda koji je obeležila eskalacija tenzija na Bliskom istoku i strahovanja od šireg regionalnog sukoba.

Nakon prošlonedeljnih vesti o potencijalnom iranskom napadu na Izrael, i posle napada sa oko 300 dronova i raketa, sada se pažnja tržišta preusmerava na odgovor Izraela, prenosi Reuters.

Zlato i američki dolar su stabilni, dok je nekada popularna valuta bezbednog utočišta, japanski jen, dostigla trodecenijski minimum, jasan znak da tržišni učesnici i dalje Bliski istok tretiraju pre svega kao rizik, iako rastući, dok su kamatne stope glavna tema.

Delimično ograničavajući taj rizik, predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) je rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da SAD neće učestvovati u kontranapadu protiv Irana. Ipak, indeks volatilnosti Cboe poznat kao indeks straha na Wall Streetu, blizu je najviših nivoa u poslednjih pet meseci.

Cene nafte su pale na azijskim tržištima, mada neki analitičari smatraju da je to zato što je rizik od onoga što je Iran nazvao odmazdom već bio uračunat prošle nedelje, dok trgovci čekaju da vide da li će strahovi od šireg rata zaista rezultirati.

Cena referentbe nafte opala je ispod 90 dolara za barel, nakon što su u petak dosegle šestomesečni maksimum. Tokom godine cena Brent nafte porasla je za oko 17 procenata, dok su ugovori za američku sirovu naftu WTI ojačali za 19 odsto.

Bilo kakvo dalje povećanje cena nafte prema 100 dolara za barel neće biti dobrodošla vest za centralne banke koje se bore s rastućim potrošačkim cenama, s obzirom na to da je izveštaj o potrošačkim cenama u SAD prošle nedelje bio nepovoljniji nego što se očekivalo.