Makron najavio imenovanje novog premijera narednih dana

Nakon očekivanog pada vlade Fransoa Bajrua, predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) se ponovo nalazi pred dilemom – opstanak na vlasti ili silazak sa nje kao pokušaj početka političkog i ekonomskog ozdravljenja Francuske. S obzirom na dosadašnje poteze, na činjenicu da po svaku cenu želi da izbegne prevremeni odlazak sa vlasti, ali i da odbija da da krila Nacionalnom okupljanju pred predsedničke izbore 2027. godine, Makron će verovatno ponovo pokušati da kupi vreme, rekao je za Biznis.rs Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za Pojas i put pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu i nekadašnji dopisnik agencije AFP.

„Većinu za neophodne reforme i kresanje budžeta ne može da dobije nakon eventualnih novih parlamentarnih izbora. Štaviše, verovatno bi još više pogoršao svoj i položaj svog pokreta i koalicije jer bi na takvim izborima i udružena levica i Nacionalno okupljanje dodatno ojačali. Stoga je izvesnija varijanta sa novim premijerom ili vanrednim merama za usvajanje budžeta koje bi mu omogućile „još pet minuta“ veštačkog disanja“, ocenio je Mitić.

Francuska skupština izglasala je u ponedeljak nepoverenje premijeru Fransoa Bajruu (François Bayrou), nakon što je on iznenadio čak i svoje saveznike raspisivanjem glasanja o poverenju kako bi razrešio višemesečni zastoj oko svog plana štednje. Za obaranje vlade glasala su 364 poslanika, dok je poverenje dalo samo 194.

Bajru, koji je bio premijer svega devet meseci, formalno će podneti ostavku predsedniku Emanuelu Makronu u utorak, što zemlju gura u novu političku krizu, prenosi France 24.

Time je Bajru postao prvi premijer u savremenoj istoriji Francuske kojeg je parlament smenio glasanjem o poverenju, a ne klasičnim izglasavanjem nepoverenja. Njegov budžet je predviđao uštede od oko 44 milijarde evra radi smanjenja duga. Bajru je sam tražio glasanje kako bi progurao nepopularan plan ušteda koji uključuje ukidanje dva državna praznika i zamrzavanje javne potrošnje. On je taj potez nazvao pitanjem „nacionalnog opstanka“, upozoravajući da se francuski dug u protekle dve decenije uvećava za 12 miliona evra svakog sata.

„S druge strane, jasno je da francuska ekonomija, pored političke, teško može da preživi i dužničku krizu. Makronove mere su svakako nepopularne, zakasnele, ali i nedovoljne. Jednostavno, u datim geopolitičkim okolnostima, s obzirom na preuzeta spoljnopolitička obećanja – poput povećanja vojnog budžeta i proratne politike ‘koalicije voljnih’ u Ukrajini – Francuska teško može da održi i postojeći socijalni sistem na koji su građani i sindikati navikli“, naveo je Mitić.

Makron je saopštio da je „primio k znanju“ odluku skupštine i najavio imenovanje novog premijera u narednim danima. Ovo je drugi put da vlada pada nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2024. godine, a nestabilnost se nastavlja. Opozicija i demonstranti slavili su Bajruov pad. U gradovima širom zemlje održane su proslave sa parolama „Bye-Bye Bayrou“ i najavama masovne građanske neposlušnosti 10. septembra, u organizaciji pokreta „Bloquons Tout“ („Blokirajmo sve“).

Liderka Zelenih Marin Tondelje (Marine Tondelier) pozvala je Makrona da se pre imenovanja novog premijera konsultuje sa levim blokom NFP, koji ima najviše poslaničkih mesta, ali nema većinu.

Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) iz stranke Nepokorena Francuska nazvao je glasanje „pobedom“ i poručio da „i Makron mora da ode“.

Marin Le Pen je, s druge strane, zatražila od predsednika da raspusti parlament i raspiše nove izbore, naglašavajući da je to „ne samo opcija, već obaveza“. Ekonomisti upozoravaju da iako je politička kriza realna, tvrdnje o neposrednoj finansijskoj nestabilnosti deluju preterano.

„Za očekivati je zaoštravanje političke krize, ali i krize na francuskim ulicama s obzirom na sve oštrije stavove i pozive sindikata. Pad Makronove politike se već dogodio, podrška mu je na izuzetno niskom nivou, ali je on pokazao da ne preza da povuče poteze koji su nedemokratski kako bi se tehnički održao na vlasti“, zaključio je naš sagovornik.