Mediteran mora biti spreman za cunamije

Cunami bi uskoro mogao da pogodi velike gradove na Sredozemnom moru, uključujući Marsej, Aleksandriju i Istanbul, sa skoro 100 odsto šanse da će se to desiti u narednih 30 godina. Talas će biti visok više metara, a iduće nedelje UNESCO će na konferenciji u Lisabonu najaviti program „Spremni za cunami“ (Tsunami ready).

Predviđa se da će rizik od cunamija na mediteranskim obalama rasti uporedo sa rastom nivoa mora. Dok su zajednice u Tihom i Indijskom okeanu, gde se najčešće dešavaju cunamiji, često bile svesne te opasnosti, ona je bila potcenjena u drugim regionima, uključujući Mediteran, saopštio je UNESCO, a prenosi Guardian.

Obrazovna, naučna i kulturna organizacija Ujedinjenih nacija saopštila je da će se pet rizičnih zajednica u oblasti Mediterana pridružiti sledeće godine drugim gradovima spremnim za cunami u 21 zemlji. Pored Marseja, Aleksandrije i Istanbula, oni uključuju Kan i Čipionu kraj Kadiza.

Program „Spremni za cunami“ deo je šireg napora UNESCO-a kako bi se osiguralo da sve rizične zajednice znaju šta da rade u slučaju cunamija.

„Cunamiji 2004. i 2011. godine bili su poziv na buđenje. Prešli smo dug put od 2004. godine. Danas smo sigurniji, ali postoje praznine u pripremljenosti i moramo se poboljšati. Moramo da obezbedimo da posetioci i zajednice razumeju upozorenja“, navodi UNESCO.

Cunami u Indijskom okeanu u decembru 2004. godine bio je najsmrtonosniji u istoriji, kada je stradalo oko 230.000 osoba u 14 zemalja. Zemljotres jačine 9,1 stepen Rihterove skale izazvao je 2011. godine cunami visine oko 40 metara koji je ubio oko 18.000 ljudi u Japanu.

Od 2004. godine centar UNESCO-a za upozorenje na cunami u Pacifiku, sa sedištem u SAD, odgovorio je na 125 pojava cunamija, ili u proseku na sedam godišnje.

„Radi se na uspostavljanju 12 centara za upozoravanje na cunami koji pokrivaju veći deo okeana i uključuju Mediteran“, najavio je UNESCO. Centri za upozorenja uključuju pet u Sredozemlju i u severoistočnom Atlantiku, koji bi trebalo da pokriju Grčku, Tursku, Italiju, Francusku i Portugal.

Stručnjaci UNESCO-a navode da je rizik od cunamija potcenjen u većini oblasti, među kojima je i Mediteran. Ovi događaji ipak nisu česti u tom delu sveta, ali naučnici tvrde da je samo pitanje vremena kada će cunami zapljusnuti Mediteran. Studija iz 2018. godine pokazala je da porast nivoa okeana povećava rizik od cunamija.

Jedan od najsmrtonosnijih zemljotresa u istoriji pogodio je Portugal 1755. godine, što je izazvalo cunami visok oko šest metara koji je udario na Lisabon i španski grad Kadiz. U zemljotresu je poginulo oko 50.000 ljudi, a još mnogo žrtava izazvao je cunami koji je usledio. Cunamiji visine 1,5 do dva metra mogu da odnesu automobile, a brzina kretanja zidova vode koje stvaraju je oko 65 kilometara na sat.

Vreme od zemljotresa do pojave cunamija obično je oko 20 minuta i to je period za upozorenje i evakuaciju na uzvišeno mesto izvan domašaja talasa. Poznat je slučaj iz 2004. godine kada se desetogodišnja učenica iz Velike Britanije prisetila časa iz geografije i prepoznala dolazak cunamija kada je videla da se more povlači daleko od obale. Devojčica je spasila svoju porodicu i još 200 ljudi koji su joj poverovali da zna šta će uslediti i popeli se na brdo.

Vlasti u Aleksandriji, Istanbulu, Marseju, Kanu i Čipioni spremaće se za cunami postavljanjem znakova za evakuaciju i pravljenjem planova za upozoravanje turista. Potencijalno ugrožena mesta na Mediteranu izradiće mape evakuacije, izvodiće vežbe i razradiće sistem upozoravanja.