MMF: Ekonomija Evrope usporava

Tokom godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, Alfred Kamer, direktor Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu održao je prezentaciju eknomskih izgleda za Evropu, saopštila je Narodna banka Srbije, s obzirom na to da je guvernerka Jorgovanka Tabaković prisustvovala godišnjem zasedanju u Marakešu.

Prema oceni Kamera, Evropa se suočava s teškim zadatkom istovremenog smanjivanja inflacije i obezbeđivanja privrednog rasta. Istovremeno, geopolitička fragmentacija će povećati troškove sirovina i ostalih inputa u Evropi, piše Danas.

„Bazna inflacija usporava znatno sporije i nalazi se znatno iznad inflacionih ciljeva centralnih banaka.
Između ostalog, razlog je i to što se smanjenje cena energenata mnogo sporije prenosi na baznu inflaciju. Za većinu zemalja Evrope ne očekuje da će inflacija ući u granice cilja pre 2025. godine“, navodi se u saopštenju NBS.

Zbog toga je, prema Međunarodnom monetarnom fondu, zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike i povećanje restriktivnosti fiskalne politike od ključne važnosti. Neizvesnosti i rizici u pogledu inflacije su veliki, a prerano popuštanje monetarne politike moglo bi imati visoke troškove u smislu zadržavanja dugoročno visoke inflacije.

Procenjuje se da će privredni rast u Evropi usporiti s prošlogodišnjih 2,7 odsto na 1,3 odsto u 2023. godini, dok će privredni rast evrozone usporiti sa 3,3 na 0,7 odsto.

Za sledeću godinu Međunarodni monetarni fond projektuje privredni rast u Evropi od 1,5 odsto, a u zoni evra 1,2 odsto.

„Privredni rast u Evropi usporava, pri čemu više u zemljama koje su oslonjene na industriju, dok zemlje s većim učešćem turizma u bruto domaćem proizvodu bolje prolaze. Među razlozima za usporavanje privrednog rasta jesu i slabljenje potrošnje usled smanjenja realnih dohodaka i smanjenje investicija usled rasta kamatnih stopa.

Smanjuje se i kreditna aktivnost u evropskim zemljama u razvoju, a počinje da slabi i u razvijenim evropskim zemljama. Usporavanju ekonomske aktivnosti i dalje doprinose efekti prošlogodišnjeg energetskog šoka“, ocenjuje se u prezentaciji.