MMF: Globalna ekonomija pokazala otpornost, ali očekujemo slab rast

Razumljivo je što je najnoviji izveštaj MMF-a jednim delom optimističan, jer je globalnoj ekonomiji potrebna neka vrsta ohrabrenja u teškom vremenu, ali bojim se da je situacija ipak veoma loša. Realno svet se nalazi u lošoj poziciji zbog čega ipak ne očekujem da će doći do ozbiljnijeg oporavka, iako će neke zemlje iskočiti i verovatno ostvariti solidan rast, ocenio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Prema izveštaju MMF-a koji je objavljen u utorak, izgledi za globalni rast su se poboljšali, ali se i dalje suočavaju sa izazovima na srednji rok. Inflacija se smiruje i vraća prema ciljnim vrednostima, dok se rast stabilizuje, ali dugoročni prinosi na produktivnost i dalje su slabi, navodi MMF uoči objavljivanja Svetske ekonomske prognoze tokom godišnjih sastanaka ove nedelje.

„Imamo dosta dobrih vesti. Da inflacija opada, kako smo i očekivali. U većini zemalja očekujemo da se vrati na ciljne vrednosti. Istovremeno, globalna ekonomija je pokazala otpornost i očekujemo da će stopa rasta biti 3,2 odsto ove i sledeće godine. Međutim, loša vest je da na srednji rok, jer i dalje očekujemo slab rast od nešto iznad tri procenta“, navedeno je u izveštaju MMF-a.

Prema Savićevim rečima, svet je nekako prevazišao posledice pandemije, ali rat u Ukrajini je promenio tokove svetske istorije, jer su mnoge zemlje koje su bile dobitnice procesa globalizacije postale najveći gubitnici.

„Nemačka je paradigma tog procesa. Nemačka je bila perjanica ekonomskog i industrijskog razvoja u Evropi, zahhvaljujući radu, dobroj strategiji, ali i zahvaljujući jeftinim energentima iz Rusije i jeftinim komponentama iz Kine. Naročito nemačka automobilska industrija. Toga sada nema, a Nemačka otpušta radnike. Rat je doveo do poskupljenja sirovina i energije“, kazao je Savić.

MMF navodi da sukobi u Ukrajini i na Bliskom Istoku izazivaju geopolitičku nesigurnost, a mnoge vlade u razvijenim ekonomijama pokazuju sklonost ka usvajanju protekcionističkih mera.

„Za razliku od prošlog puta, sada mislimo da su rizici nagnuti ka negativnoj strani. Glavni rizici koje vidimo su eskalacija geopolitičkih sukoba, jačanje trgovinskog protekcionizma, slabljenje tržišta rada više nego što očekujemo, ili novi talas finansijske nestabilnosti“, stoji u izveštaju.

MMF je predložio tri glavne preporuke za kreatore politike. Prva se odnosi na monetarnu politiku, gde centralne banke treba da pruže više podrške ekonomskim aktivnostima tamo gde je inflacija pod kontrolom.

Druga preporuka odnosi se na fiskalnu politiku, gde MMF ističe potrebu za kredibilnom konsolidacijom, koja bi se sprovodila na način koji podržava rast. Treća preporuka odnosi se na podsticanje srednjoročnog rasta kroz sprovođenje strukturnih reformi za povećanje produktivnosti i radne snage.

Prema Savićevoj oceni, značajniji porast stopa rasta može da se očekuje na istoku sveta, u zemljama kao što su Indija i Kina, što je razlog za izvestan optimizam, ali da Srbija ne može da očekuje veliku korist od toga, jer je ekonomski vezana za Zapad.