MMF smanjio prognoze svetskog rasta, upozorava na krizu

Međunarodni monetarni fond naglo je snizio svoje prognoze svetskog rasta za ovu i sledeću godinu, upozoravajući da bi se izgledi mogli dodatno pogoršati jer tarife američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) mogu izazvati globalni trgovinski rat.

Smanjenje prognoza dodaje težinu sličnim upozorenjima nekoliko banaka sa Wallstreeta poslednjih nedelja, pri čemu su JPMorgan Chase & Co. i Goldman Sachs Group rekli da su šanse za recesiju u SAD porasle.

MMF je smanjio svoju projekciju rasta globalne proizvodnje ove godine na 2,8 odsto u svom ažuriranom pregledu svetske ekonomije, preneo je Bloomberg.

To je niže od januarske prognoze od 3,3 odsto i bila bi najsporija ekspanzija bruto domaćeg proizvoda od pandemije korona virusa, te drugi najgori pomak od 2009. godine.

Fond je svoju procenu za sledeću godinu smanjio na 3,0 odsto, što je pad od 0,3 procentna poena.

„Ulazimo u novu eru“, rekao je glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas (Pierre-Olivier Gourinchas) na brifingu sa novinarima. „Globalni ekonomski sistem koji je funkcionisao poslednjih 80 godina se resetuje.

Akcije američkih kompanmija, dolar i dugoročni trezorski zapisi bili su nestabilni usred Trampovih carinskih mera, potonuvši u ponedeljak dok je predsednik SAD dodatno pojačao pozive Federalnim rezervama da smanje kamatne stope, pogoršavajući zabrinutost oko nezavisnosti centralne banke i pravca najveće svetske ekonomije. Berzanski indeks S&P 500 izgubio je oko 12 odsto od kraja 2024.

SAD i Kina su među zemljama koje su doživele najveće snižavanje prognoze godišnjeg rasta po MMF-u.

Za SAD se predviđa rast od 1,8 odsto ove godine i 1,7 odsto u 2026. godini, smanjenje od 0,9 odnosno 0,4 procentna poena. MMF je povećao svoju prognozu inflacije u SAD u 2025. za otprilike jedan procentni poen na 3,0 odsto.

Za Kinu se očekuje rast od oko 4,0 odsto ove i sledeće godine, što je pak za 0,6 i 0,5 odsto niže od ranijih očekivanja.

Što se Srbije tiče, za nju se očekuje rast iznad tri odsto BDP-a, tačnije oko 3,5 odsto, što je na evropskom kontinentu među višim stopama, uz Hrvatsku i Poljsku u evrozoni. Za ostale zemlje u regionu zapadnog Balkana još uvek nisu objavljena ažuriranja.