Nafta na 106 dolara za barel, Tramp pozvao Kinu u pomoć

Cene nafte ponovo su porasle zbog sve većeg straha od poremećaja u snabdevanju nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele napad na ključni iranski naftni terminal na ostrvu Harg, dok je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) zatražio od saveznika da pomognu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Cena nafte tipa Brent, koja je međunarodni referentni standard, porasla je za oko tri odsto i dostigla više od 106 dolara po barelu tokom ranog trgovanja u ponedeljak. Novi talas nasilja tokom vikenda na Bliskom istoku dodatno je povećao zabrinutost zbog širenja sukoba i njegovih posledica po globalno energetsko tržište, prenosi Guardian.

Tramp je izjavio da su američki napadi „potpuno uništili“ veći deo naftne infrastrukture na ostrvu Harg i čak je nagovestio mogućnost novih udara. To ostrvo, dugačko oko osam kilometara i udaljeno oko 40 kilometra od iranske obale u Persijskom zalivu, predstavlja ključni centar za preradu i izvoz nafte iz Irana, kroz koji obično prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza.

Iako je Tramp tvrdio da američka vojska nije ciljala energetsku infrastrukturu „iz pristojnosti“ i da su gađani samo vojni objekti, sam napad na Kharg, koji je u prvim nedeljama sukoba uglavnom bio pošteđen, dodatno je uznemirio globalna tržišta.

Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu kroz koji inače prolazi oko petine svetskog izvoza nafte, praktično je zatvoren od početka krize. Tramp je tokom vikenda tvrdio da će „mnoge zemlje“ poslati brodove kako bi pomogle u njegovom ponovnom otvaranju.

On nije precizirao koje su to države, ali je javno pozvao saveznike poput Francuske, Japana, Južne Koreje i Veliike Britanije, kao i Kinu, da učestvuju u zajedničkoj operaciji zaštite brodova od iranskih napada.

Reakcije na taj poziv za sada su prilično suzdržane. Južna Koreja je saopštila da razmatra različite opcije za zaštitu energetskih transportnih ruta. U Velikoj Britaniji se razmatra slanje dronova za uklanjanje mina u moreuzu, jer postoji bojazan da bi slanje ratnih brodova moglo dodatno da eskalira krizu.

Cene nafte su prošle nedelje prvi put od početka rata u Ukrajini 2022. godine prešle 100 dolara po barelu. Rast cena povećao je troškove goriva širom sveta i doveo do rekordnog rasta akcija velikih naftnih kompanija.

Istovremeno raste nezadovoljstvo potrošača zbog viših cena goriva. U SAD je prosečna cena benzina dostigla oko 3,70 dolara po galonu, što je za oko 62 centa više nego pre mesec dana.

Tramp je pokušao da umanji zabrinutost, tvrdeći da cene neće dugo ostati visoke i da bi čak mogle pasti ispod nivoa pre krize, jer u svetu ima mnogo nafte i gasa, ali je trenutno snabdevanje „privremeno blokirano“.

U međuvremenu se mnoge azijske države suočavaju sa energetskim pritiskom, Tajland uvodi subvencije za gorivo, dok Bangladeš uvodi ograničenja u potrošnji energije kako bi se izborio sa rastom troškova.