Najmoćniji teleskop kasni 14 godina, a 17 puta je prekoračio budžet

Za manje od dve nedelje, Evropska svemirska agencija lansiraće svemirski teleskop James Web, koji je projektovala NASA, jedan od najkompleksnijih i najsavremenijih uređaja u istoriji čovečanstva. Ako sve bude po planu, u danima koji slede videće se kako se teleskop transformiše iz svoje kutijaste lansirne konfiguracije u nešto što liči na imperijalni zvezdani razarač iz Ratova zvezda.

Šest meseci kasnije, navodi portal Quartz, teleskop će početi da „zaviruje“ 13,5 milijardi godina u prošlost i daće čovečanstvu uvid u prve zvezde i galaksije koje su ikada nastale.

Za razliku od svemirskog teleskopa Hubble, James Web neće kružiti oko Zemlje. Umesto toga, teleskop će orbitirati oko Sunca na udaljenosti od 1,5 miliona kilometara od Zemlje, na jednoj od rethih pristupačnih tačaka koja je dovoljno hladna da bi infracrveni zraci teleskopa radili optimalno. Udaljenost te tačke je otprilike tri puta više od one izmeđi Meseca i Zemlje.

Ova udaljenost u prevodu znači da, ukoliko nešto krene suprotno planu, neće biti moguće popraviti stvari. Kako Quartz slikovito navodi, u slučaju problema, teleskop će astronomima biti od koristi isto koliko i Tesla Ilona Maska (Elomn Musk).

Inače, teleskop James Web je 100 puta moćniji od prethodnika Hubble i koristi tehnologiju infracrvenog skeniranja da jasnije vidi stvari koje se nalaze daleko. Zahvaljujući moćnoj optici, Web će moći da skenira hiljade potencijalnih planeta u kojima možda ima tragova života. Prema planu, teleskop će do maja sledeće godine stići na svoje odredište i kalibrisati senzore, odnosno postaće potpuno operativan.

Naučnici su 1990. godine lansiranje teleskopa Hubble pratili “širom otvorenih očiju” kako bi videli potencijalna čuda kosmosa, ali je entuzijazam ubrzo ugašen, jer su slike bile onakve kakve ne bi smele da budu – mutne.

NASA je zbog toga godinama bila izložena podrugljivim komentarima koji su išli i do te mere da su se na brancima automobila pojavile nalepnice na kojima je pisalo: Ako ovo možete da pročitate, niste teleskop Hubble.

Inženjeri su, potom, utvrdili da je ogledalo bilo besprekorno, ali sa pogrešnim specifikacijama. Imajući to u vidu, mogli su da naprave nova sočiva za teleskop, što su i uradili, kada su 1993. godine astronauti iz šatla Endeavor popravili oštećeni Hubble.

Lansiranje Hubble-ovog naslednika James Web kasni deceniju i po, a sam teleskop prekoračuje budžet. Kada je zamišljen 1996. godine, neki od najvećih umova u astronomiji iz svih vlada i akademskih krugova su utvrdili da može da se konstruiše za 500 miliona dolara i pokrene 2007. godine.

Umesto toga, teleskop je koštao 8,8 milijardi dolara, plus još milijardu za rad na njemu, a astronomi su prošlog meseca dogovorili izgradnju još jednog džinovskog teleskopa koji žele da finansiraju poreski obeveznici.

Ovaj teleskop bi, kako su rekli, mogao biti izgrađen za 11 milijardi dolara i lansiran nakon 2040-ih. Istorija sugeriše da su ovi brojevi u najboljem slučaju nepouzdani, ali i takođe i da astronomi nisu zabrinuti zbog toga.

Danas se malo ko seća tri godine ruganja koje je usledilo nakon lansiranja teleskopa Hubble, kao i toga da je bio tri puta skuplji od planirane cifre. Nasuprot tome, portal piše da se sećamo samo uspeha teleskopa, na šta svakako računaju NASA i proizvođači astronomskih uređaja. 

Čitava ova kultura, poznatija kao Hubble psihologija, oslikava činjenicu da preterani optimizam kada je reč o zacrtanim ciljevima može previše da košta, ali da je tada već kasno vraćati se i razmišljati.

Kada svemirski teleskop James Web bude lansiran, pod pretpostavkom da funkcioniše, naše astrofizičko razumevanje univerzuma moglo bi zauvek da se promeni. Nesumnjivo je da će stvari koje zabeleži očarati i inspirisati generacije školske dece i odraslih podjednako, i pojaviće se na naslovnicama udžbenika i pozadini računara.

Uskoro ćemo možda, zaključuje portal, znati kakav je svemir bio u veoma dalekoj prošlosti. Ali samo učenjem lekcija razvoja svemirskog teleskopa James Vebb NASA može osigurati uravnotežen, robustan naučni portfelj u budućnosti.