Nastavljen pad cena nafte

Cene nafte pale su u ponedeljak zbog smanjenja geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i očekivanja da bi OPEC+ mogao ponovo da poveća proizvodnju u avgustu, što je poboljšalo prognoze snabdevanja uprkos i dalje prisutnoj neizvesnosti u vezi sa globalnom tražnjom.

Fjučersi za Brent naftu pali su u ponedeljak ujutru za 0,30 odsto na oko 67,50 dolara po barelu, pred isticanje avgustovskog ugovora kasnije tokom dana. Američka WTI nafta pojeftinila je za oko 0,35, na ispod 65,30 dolara po barelu, prema podacima specijalizovanog portala OilPrice.

Prošle nedelje oba glavna naftna indeksa zabeležila su najveći nedeljni pad od marta 2023, ali se očekuje da će jun završiti u plusu, drugi mesec zaredom sa rastom cene većim od pet procenata.

Rast cena tokom juna izazvao je dvanaestodnevni rat, koji je počeo 13. juna kada je Izrael napao iranska nuklearna postrojenja, a nakon američkog bombardovanja cena Brent nafte skočila je iznad 80 dolara. Međutim, pala je na 67 dolara po barelu nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) objavio prekid vatre između Irana i Izraela, prenosi Reuters.

Dodatni pritisak na cene dolazi iz najava da će OPEC+ (koji uključuje i sveznike Organizacije zemalja izvoznica nafte) u avgustu povećati proizvodnju za 411.000 barela dnevno, u skladu sa prethodnim povećanjima za maj, jun i jul. Očekuje se da će se OPEC+ sastati 6. jula, a to bi bilo peto uzastopno mesečno povećanje proizvodnje otkako su u aprilu počeli sa postepenim ukidanjem ograničenja.

Ipak, pritisak na pad cena ostaje prisutan zbog zabrinutosti da globalna tražnja za naftom usporava, naročito u Kini. Kineska industrijska proizvodnja je u junu zabeležila pad treći mesec zaredom, usled slabe domaće tražnje i posustalih izvoza, pogoršanih nesigurnostima u trgovinskim odnosima sa SAD. U SAD je takođe opao broj aktivnih naftnih bušotina, što je indikator buduće proizvodnje.