NEIZVESNOST NA TRŽIŠTU NAFTE Bojazan od rasta proizvodnje i nesigurne potražnje

Cene sirove nafte drastično su skočile u odnosu na april, ali su i dalje ispod nivoa pre početka godine. Najvažniji razlog tome svakako je pad potražnje izazvan pandemijom korona virusa, ali i neizvesnost u vezi sa tim kada i kojim tempom će se ona vratiti na ranije količine.

Prema proceni američke Uprave za informisanje o energetici (EIA) potražnja za naftom i tečnim gorivima dostićiće u 2020. godini prosečno 92,5 miliona barela dnevno, što je pad od 8,3 miliona barela u odnosu na prosek iz 2019. Budući da se prema važećem sporazumu o ograničenju proizvodnje nafte u okviru zemalja OPEC+ proizvodi oko 8,9 miliona barela manje svakog dana,  razlika ne deluje značajno.

Iako je sporazumom usaglašeno da dnevno smanjenje proizvodnje bude 9,7 miliona barela, neke zemlje nisu ispunile svoje kvote, ali bi to trebalo da nadoknade u narednom periodu. OPEC+ produžio je u subotu važenje  ograničenja za dodatnih mesec dana, ali veliki proizvođači kao što su Saudijska Arabija, UAE i Kuvajt, odustali su od nastavka redukcije proizvodnje od 1,18 miliona barela dnevno, što je predstavljalo dodatno smanjenje mimo obavezujućih kvota.

EIA dala je prognozu da će 2020. godine proizvodnja nafte u SAD dostići 11,56 miliona barela dnevno, što je svega 1,0 odsto niže nego prošle godine. Takođe, EIA je korigovala svoju majsku prognozu cena nafte, pa je u najnovijem  predviđanju predvidela za 16,7 odsto višu vrednost za naftu WTI (35,14 dolara za barel u 2020.) i 11,4 odsto višu za naftu Brent (38,02).

Cene nafte u podne (CET) u sredu 10. juna bile su više od navedenih vrednsoti. Američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) koštala je 37,59 dolara za barel, a severnomorskom naftom Brent trgovalo se po ceni 40,32 dolara po barelu, prema podacima specijalizovanog portala za monitoring energetskog tržišta „OilPrice“.

Prethodnog dana cene nafte pale su nakon dve nedelje kontinuiranog rasta, a kao glavni razlog tome bilo je naknadno saznanje da će neke zemlje, među glavnim svetskim proizvođačima prekinuti dobrovoljna smanjenja proizvodnje „crnog zlata“. Kao drugi važan faktor pominje se mogućnost povećanja proizvodnje izvan zemalja OPEC+. Treći razlog je neizvesnost u vezi sa potražnjom za naftom.

Katarski ministar za energetiku Sad al-Kabi ocenio je da se Saudijska Arabija preračunala kada je u martu povela „cenovni rat“ sa Rusijom, zbog čega je već zasićeno globalno tržište bilo preplavljeno naftom još pre pandemije. Pad potražnje usled sveprisutnih mera protiv širenja zaraze Covid-19 doveo je do kraha tržišta u aprilu.

„Bila je to vrsta dvostruke batine, pa je tržište dobilo veoma jak udarac. Mislim da je bila velika greška preplaviti tržište. Naknadno ga je pandemija dovela u opasnost, kada se proizvodnja nije više isplatila“, rekao je katarski ministar za CNBC. Rijad je u martu izazvao sniženje cena prekomernom proizvodnjom, a kriza je kulminirala 20. aprila kada je cena WTI nafte pala na negativnih – 37,63 dolara za barel, uglavnom zbog nemogućnosti skladištenja viškova.

Prema rečima al-Kabija, kada su se američki proizvođači nafte iz škriljaca suočili sa realnom mogućnošću bankrota, Vašington je reagovao povlačenjem trupa i vojne opreme iz Saudijske Arabije, nakon čega je Rijad popustio. Presudna je bila uloga američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) koji je razgovarao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pa je usledio dogovor Moskve i Rijada o ograničenju proizvodnje.  

Saudijska Arabija, najveći proizvođač u OPEC, i Rusija moraju da uravnoteže povećanje cena nafte kako bi zadovoljile svoje budžetske potrebe, ali tako da cena ne poraste više od 50 dolara za barel, jer ne žele da stimulišu povećanje američke proizvodnje nafte iz škriljaca, prenosi portal Seebbiz, pozivajući se na Reuters.

Zdravi nivoi cena mogu da vrate neograničenu proizvodnju iz drugih zemalja, poput SAD i Kanade, a ako se proizvodnja tamo poveća, to će uticati na cene, navedeno je u oceni „Goldman Sachsa“. „GS“ je podigao prognoziranu cenu Brent nafte za ovu godinu na 40,40 dolara, a cenu WTI na 36 dolara za barel, dodajući da će verovatno doći do pada cena u narednim nedeljama zbog nesigurne potražnje i stanja zaliha.