NOVA VELIKA INDUSTRIJSKA SEOBA Zapadne kompanije napuštaju Kinu

Svetska industrija izložena je tektonskim promenama od kada se svetom proširila pandemija korona virusa. Ponovo je otvorena tema preseljenja proizvodnje američkih i drugih zapadnih kompanija iz Kine. Istovremeno sve je više zapadnih lidera koji iznose otvorene pritužbe Kini dovodeći u pitanje njenu transparentnost u postupanju od januara, kada je zaraza korona virusom počela da se širi iz kineskog grada Vuhana.

Predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) prvi je kritikovao Kinu i prvi je, davno pre pandemije, pozvao američke kompanije da vrate pogone za proizvodnju iz Kine natrag u zemlju. Bilo je to 2018. godine na samom početku „trgovinskog rata“ između SAD i Kine. Nije poznato koliko se kompanija odazvalo pozivu, ali sada zbog pandemije tema odlaska američkih kompanija iz Kine ponovo je otvorena. Magazin Forbes ocenjuje da je globalizacija koju predvodi Kina izašla iz mode kao farmerke zvoncare.

Još prošlog meseca Apple, Google i Microsoft najavili su da će napustiti Kinu, ali se neće vratiti u Ameriku. Ostaće u Aziji. Logistički troškovi preseljenja hardverske proizvodnje iz Kine u SAD su preveliki da bi im se to isplatilo, a kada bi se na to dodali osetno povećani troškovi radne snage i izdvajanja državi, onda bi to učinilo računicu još nepovoljnijom.

Iako je retorika koju razmenjuju Vašington i Peking oštra, a na trenutke veoma oštra, američke firme u Kini za sada ne planiraju masovno preseljenje proizvodnje. To je pokazalo zajedničko istraživanje američkih privrednih komora u Pekingu i Šangaju, koje su sproveli u saradnji sa konsultanskom kućom PricewaterhouseCoopers.

Istraživanjem, koje je obavljeno u martu, obuhvaćeno je 25 američkih kompanija sa globalnim prihodima većim od 500 miliona dolara – od sektora zdravstvene zaštite, do roba široke potrošnje, preneo je Kineski međunarodni radio (CRI).

„Rezultati našeg istraživanja pokazuju da kompanije razmatraju prilagođavanje svojih poslovnih strategija, ali nema nagoveštaja masovnog egzodusa. Ipak, ne može se izbeći činjenica da trenutna kriza dodaje novu nepoželjnu dimenziju razgovoru o razdvajanju (sa Kinom)“, izjavio je predsednik Američke privredne komore u Šangaju, Ker Gibs (Ker Gibbs).

Procenat ispitanika koji su rekli da bi bilo nemoguće da se dve najveće svetske ekonomije razdvoje sada je 44, dok ih je u prošlom istraživanju u oktobru bilo 66 odsto. „Postoji veliki potencijal za veće ekonomsko razdvajanje“, ocenio je Jan Nikolas (Jan Nicholas) konsultant PwC u Kini, preneo je veb portal najveće elektronske američke berze Nasdaq, pozivajući se na Reuters.

Širenje epidemije korona virusa u Kini otkrilo je u februaru zabrinutost SAD zbog eventualne nestašice lekova. Oko 97 odsto antibiotika u Ameriku dolazi iz Kine, kao i 80 odsto farmaceutskih sastojaka za proizvodnju lekova u SAD. Nedugo zatim ispostavilo se da se zaštitne maske i ostala oprema, kao i respiratori, takođe uglavnom proizvode u Kini.

Podatke je izneo lekar Skot Gotlib (Scott Gottlieb) bivši komesar Bele kuće za hranu i lekove u Senatu pred Odborom za unutrašnju bezbednost i Vladina pitanja. „Američka generička industrija lekova više ne može da proizvodi određene kritične lekove kao što su penicilin i doksicilin, a aktivni farmaceutski sastojci za proizvodnju ovih antibiotika dolaze iz Kine“, navedeno je u detaljnom izveštaju koji je tada predstavio Gotlib.

Temama o odnosima SAD i Kine dužna pažnja posvećena je i u ruskim medijima, pa tako portal Vzglyad navodi da su Japan, Velika Britanija, Južna Koreja, Francuska i Španija takođe otkrile svoju zavisnost od Kine, a nije reč „samo o tabletama“. Dalje se navodi da je u poslednje tri-četiri decenije zapadni svet preneo industriju u Kinu, zbog superprofita, cene radne snage i obaveza prema državi, koje su „rajske“ u poređenju sa američkim, japanskim i evropskim. 

Pogled iz kineske perspektive pružio je tamošnji magazin Global Times, prenoseći ocenu starijeg naučnog saradnika Liu Jikinga, sa Instituta za finansijska istraživanja univerziteta u Pekingu. „Američka i japanska preduzeća složiće se sa povratkom kući samo ako su njihove vlade spremne da plate za demontažu opreme, premeštanje na novu lokaciju i ponovnu montažu. A takođe, mogu zahtevati izgradnju novih objekata i što je najvažnije – nadoknadu finansijskih gubitaka“, naveo je Liu.

Apple, Google i Mocrosoft već nekoliko meseci pripremaju selidbu iz Kine u Vijetnam i na Tajland, a pandemija korona virusa samo je ubrzala taj proces, navodi japanski finansijski dnevnik Nikkei Asian Review. Strah od novog trgovinskog rata između SAD i Kine i rastućih troškova dodatni su motiv za odlazak ovih kompanija iz Kine.

Prema pisanju američkog finasijskog veb portala Business Insider, Google i Microsoft prebaciće deo proizvodnje u Vijetnam u drugoj polovini ove godine, a do sredine 2021. sasvim će napustiti Kinu. Jedna od najvećih visokotehnoloških kompanija, južnokorejski Samsung, preselila se u Vijetnam 2014. godine, radi uštede resursa.

Nasdaq navodi da su usled korona virusa akcije Apple u prvom kvartalu 2020. pale za 27 odsto. Istovremeno, Trampova administracija saopštila je da je „trgovinski rat“ u prva tri meseca ove godine umanjio američki BDP za jedan odsto.

Vlada Japana već je opredelila oko 2,2 milijarde dolara za pomoć svojim kompanijama za troškove selidbe iz Kine. Japanski premijer Šinzo Abe naglasio je da je finansijska pomoć namenjena kompanijama koje žele povratak u domovinu. To ipak nije pokolebalo kompaniju Sharp da najavi selidbu u Vijetnam.

Bloomberg je u tekstu pod naslovom „Bekstvo iz Kine“ ocenio da je i dalje nepoznato šta bi bilo bolje za ukupne međunarodne odnose; da li zadržati zapadnu proizvodnju u Kini i time stimulisati dalji razvoj ekonomskog giganta ili preseliti američke, japanske i druge zapadne korporacije?