Očekuje se nagli rast cena nafte i goriva

Poremećaji u transportu i osiguranju tankera već utiču na globalno tržište nafte, a posledice će osetiti i potrošači u regionu. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović upozorava da se nagli rast cena teško može izbeći ukoliko sukob potraje, kao i da u ovakvim krizama ni velike rezerve ne mogu dugo da ublaže posledice.

„Ne možete imati tolike zalihe da ih potrošite dok kriza ne prođe. Samo zemlje koje su samodovoljne mogu značajno da ublaže efekte ovakvih poremećaja“, istakao je Mićović gostujući na RTS-u.

Prema njegovim rečima, brodski saobraćaj u regionu Persijskog zaliva već je pretrpeo snažan udar. Brodovi su veoma brzo stali, iako nije bilo zvanične obustave plovidbe. Osiguranja su ili obustavljena ili su premije udvostručene.

Mićović podseća da je Suecki kanal od velikog značaja za snabdevanje Evrope, dok tankeri i dalje stižu u terminal Omišalj na Krku, odakle se naftovodom snabdevaju rafinerije u regionu, uključujući i rafineriju u Pančevu.

„Terminal Omišalj je važan jer tu stiže nafta za NIS, ali i za Mađarsku i Slovačku. Tu uglavnom naftovodom stiže i nafta iz Iraka“, objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Prema njegovim rečima, već danas se može očekivati i rast cena goriva na domaćim pumpama.

“Sigurno će biti veliki skok, što se već vidi i u drugim zemljama regiona. Dramatično raste bazna cena i jedino gde može da se ublaži nagli skok jeste smanjenje državnih uzimanja, ali i to je ograničeno. To su privremene mere, jer su akcize značajan prihod za budžet. Cena dizela je otišla mnogo više nagore. Dve godine smo imali trend pada cene naftnih derivata, a sada je taj trend prekinut“, rekao je Mićović.

Cena nafte je na putu da zabeleži najveći nedeljni rast u poslednje četiri godine, što podstiče strah da bi inflacija ponovo mogla naglo da poraste, da se produbi kriza troškova života i da uspori ekonomski rast širom sveta, prenosi Reuters.

Sukob sa Iranom podigao je cenu sirove nafte Brent, koja je globalni referentni standard, na više od 89 dolara po barelu. Ako se taj trend zadrži do kraja nedelje, to će biti najveći cenovni rast od početka marta 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Rast cena posledica je straha od nestašica, nakon napada na rafinerije u regionu i na brodove koji plove tim područjem. Saobraćaj kroz Ormuski moreuz gotovo je potpuno stao. Prema podacima Zajedničkog centra za pomorske informacije (JMIC), u poslednja 24 sata zabeležena su samo dva potvrđena komercijalna prolaska kroz moreuz, i to teretnih brodova, a ne tankera za naftu.

Mićović je podsetio da Ormuski moreuz nikada pre nije bio zatvoren, pa je tako današnja situacija sasvim nova. On je istakao da je kupovina na benzinskim pumpama u Srbiji povećana, ali da nema panične kupovine.

U normalnim okolnostima kroz taj prolaz prođe oko 138 brodova dnevno, ali sada se veliki broj plovila zadržava usidren ili stoji u lukama u Persijskom zalivu. JMIC procenjuje da je bezbednosni rizik u toj oblasti i dalje na nivou „kritičan“, što znači da se napad smatra gotovo izvesnim.

Trgovci mazutom u Aziji imaju sve veće probleme da obezbede nove isporuke zbog čega pokušavaju da pronađu zamenske količine na zapadnim tržištima. Smanjenje isporuka iz regiona preti da smanji dostupnost brodskog goriva (bunker fuel), koje se koristi za pogon brodova. Zbog toga se očekuje da će cene u velikim lukama za snabdevanje brodova, poput Singapura, dodatno rasti u narednim nedeljama.

To znači da će vlasnici brodova imati veće troškove goriva, što će se na kraju odraziti i na više cene transporta robe, prenosi Guardian.

Prema proceni kompanije Qatar Energy, ukoliko Ormuski prolaz bude zatvoren još dve ili tri nedelje, cena nafte dostići će 150 dolara za barel. Kina je u petak zatražila od Teherana da omogući prolaz tankera sa naftom i gasom iz Katara kroz Ormuski moreuz.