OČI CELOG SVETA UPRTE U AMERIKU Nastavlja se izborna neizvesnost u SAD

Već treći dan u Americi traje prebrojavanje glasova predsedničkih izbora. Prema trenutnim rezultatima, koji nisu zvanični, nego se baziraju na projekcijama medija, demokratski kandidat Džo Bajden je u prednosti nad aktuelnim predsednikom Donaldom Trampom. U trci za 270 elektorskih glasova, koliko je neophodno za izbornu pobedu, Bajden ima 253, a Tramp 214, dok se glasovi još prebrojavaju u šest država.

Rezultati u tri „ključne“ države, Pensilvaniji, Džordžiji i Arizoni, koje zajedno donose 47 elektorskih glasova odlučiće pobednika. Tramp ne bi smeo da izgubi ni u jednoj od njih da bi pobedio. Tramp je u prednosti u Severnoj Karolini (15), posle 95 odsto prebrojanih glasova. Bajden ima 0,6 odsto prednosti u Nevadi (6) nakon 86 odsto obrađenih glasova i u Arizoni (11) gde vodi sa oko 10.000 glasova više, posle 86 odsto obrađenih glasova. Trampova pobeda ne dovodi se u pitanje na Aljasci, koja nosi tri elektorska glasa.

Trenutno je najuzbudljivija „borba“ za glasove u Arizoni, gde se topi Bajdenova prednost, dok se Trampove pristalice okupljaju ispred izbornog centra u Marikopi. Prema projekciji NYT Bajden je u prednosti za 2,4 odsto nakon 86 procenata obrađenih glasova. Pobeda u Arizoni donosi 11 elektorskih glasova.

Bajdenu su dovoljne pobede u Arizoni i Nevadi da sakupi tačno 270 elektorskih glasova i pobedi na izborima. Međutim, Trampov izborni štab podneo je sudske tužbe tražeći zaustavljanje brojanja glasova u Mičigenu, Pensilvaniji i Džordžiji, zbog sumnje u validnost rezultata. Trampov štab zatražio je i da se ponovi prebrojavanje glasova u Viskonsinu (10) i verovatno Mičigenu (16), preneo je Politico. U obe ove države mediji su proglasili pobedu Bajdena na bazi 98 odsto prebrojanih glasova.

Tokom izborne noći, Tramp je u Mičigenu imao više od osam procenata prednosti posle 58 odsto prebrojanih glasova, a u Viskonsinu je vodio sa više od četiri odsto nakon 72 odsto obrađenih glasova, o čemu više možete pročitati OVDE. Iste večeri, Trampova prednost u Pensilvaniji iznosila je 14,6 procenata posle 64 odsto obrađenih glasova, a sada je njegova prednost spala na 2,6 procenata, nakon što je obrađeno 89 odsto glasova.

U nedostatku preciznog objašnjenja zašto je brojanje glasova zastalo, pa je u Pensilvaniji, naprimer u prvih pet sati obrađeno 64 odsto, a nakon toga svega još 25 odsto za sledećih 36 sati, Tramp je izneo sumnje u regularnost izbora i obratio se sudu. Bajden je, recimo, pobedio u Viskonsinu za svega 0,6 odsto glasova.

Kao razlog za usporavanje brojanja i preokreta u državama u kojima je Tramp dosta ubedljivo vodio, a Bajden pobedio, mediji navode veliki broj glasova koji su stigli poštom, kao i da se oni broje na kraju. Takođe se navodi da su zbog epidemije korona virusa milioni glasali poštom. Američki mediji navode i da nije jasno na šta se tačno odnose Trampovi sudski prigovori. U Džordžiji je u toku prebrojavanje glasova koji su došli poštom, a posle 95 odsto obrađenih glasova Tramp je u vođstvu za oko pola procenta.

Bilo kako bilo, Trampa bi eventualne pobede u Arizoni, Severnoj Karolini i Džordžiji dovele do 256 elektorskih glasova, a onda bi pobednika predsedničkih izbora odlučio ishod u Pensilvaniji. Bajdenu bi bilo dovoljno da pobedi samo u Pensilvaniji da bi postao predsednik, naravno ako ne budu osporeni dosadašnji rezultati.

Osim nezapamćene nervoze, neizvesnosti i sumnji u regularnost rezultata, ove izbore u Americi obeležila je i rekordno velika izlaznost. Prema procenama na birališta je izašlo 159,8 miliona Amerikanaca, od čega je više od 100 miliona učestvovalo na takozvanom ranom glasanju, pre 3. novembra.

CNN ističe da u američkom Ustavu, niti u bilo kojem federalnom zakonu nema apsolutno ničega što nalaže proglašenje pobednika na dan izbora, navodeći da su tokom većeg dela 19. veka bili potrebni dani, pa čak i nedelje da bi bio proglašen pobednik. Takođe se napominje da se nakon predsedničkih izbora 2000. godine čekalo duže od mesec dana na proglašenje pobednika, sve do 12. decembra.