OECD smanjio prognoze svetskog rasta za 2025. i 2026.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smanjila je svoju prognozu svetskog rasta za 2025. i 2026. godinu zbog posledica trgovinskog rata koji je pokrenuo širom sveta predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp (Donald Trump), ali koji će, prema toj organizaciji, pre svega pogoditi SAD. 

Očekuje se da će rast svetskog bruto društvenog proizvoda biti 2,9 odsto ove i iduće godine, što je manje za 0,2, odnosno 0,1 procentni poen u odnosu na prethodnu prognozu ove organizacije objavljene u martu.

Organizacija je već tada revidirala naniže prognoze rasta za 2025. i 2026. zbog trgovinskih tenzija, prenosi Beta.

OECD dodaje da će ekonomska aktivnost u SAD „znatno da se uspori zbog osetnog podizanja carina“. Organizacija predviđa da će američki BDP u 2025. godini porasti 1,6 odsto u odnosu na 2,2 odsto predviđenih u martu. Revizija naniže je manja za 2026. godinu, kada se očekuje da će američki privredni rast biti 1,5 odsto u odnosu na 1,6 odsto progoziranih u martu.

Pored trgovinskog rata novo smanjenje imigracije i smanjenje broja zaposlenih u saveznoj vladi će, kako se očekuje, oslabiti američki rast, piše OECD u osvrtu na Trampovu politiku u zemlji. 

Organizacija nije ovog puta smanjila svoje prognoze rasta za zemlje evrozone, koje je smanjila u martu. Predviđa da će privredni rast evrozone biti jedan procenat, i pored većeg pesimizma za Francusku gde sada predviđa rast od 0,6 odsto umesto prethodnih 0,8 odsto. 

„Revidirali smo na niže ekonomski rast takoreći svake ekonomije u svetu zbog carina“, rekao je u razgovoru za France Press glavni ekonomista te institucije Alvaro Pereira.

„Pogođena je trgovina, posebno potrošnja i investicije“, dodao je on tokom razgovora uoči objave izveštaja OECD-a.

OECD, koji okuplja 38 razvijenih zemalja, održava danas i sutra ministarski sastanak u Parizu, gde je sedište organizacije. Razgovori između američkih i evropskih pregovarača takođe treba da se održe na margini tog susreta oko carina, kao i sastanak G7 sa trgovinom kao centralnom temom. 

Odmah po preuzimanju dužnosti u januaru američki predsednik izvršio je carinski udar, namećući svojim partnerima obimne kaznene carine. Stvorio je jaku klimu neizvesnosti za firme zbog svojih objava, posle kojih su ponekad sledila pauziranja mera, ali takođe i snažnija zaoštravanja, poput njegove odluke da udvostruči carine na čelik i aluminijum sa 25 odsto na 50 odsto, što će početi da se primenjuje od ove srede. 

„Efekat nedavnih bilateralnih podizanja carina između SAD i njihovih trgovinskih partnera će verovatno da se sve jasnije odrazi na ekonomske indikatore“, saopštila je organizacija. 

Strahovanja su utoliko veća što su SAD veliko izvozno tržište za jedan broj zemalja, dodaje institucija. Kako navodi OECD, oko 75 odsto izvoza dobara iz Meksika i Kanade, 19 odsto iz Japana, 13 odsto iz Kine i 10 odsto iz Nemačke ide u SAD. 

Efektivna stopa američkih carina na uvezenu robu je, prema OECD-u, u maju porasla sa dva odsto na 15,4 odsto, što je, kako dodaje organizacija, „najviši zabeležen nivo od 1938. godine“.

Prema tome, logično je da će svetski rast biti pogođen, zaključuju u OECD-u.