Optimistične prognoze za globalno tržište nafte u 2026. godini

Globalna potražnja za naftom trebalo bi do kraja ove godine da poraste za 830.000 barela dnevno, usled poboljšanja makroekonomskih i trgovinskih izgleda, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Kako su naveli u svom izveštaju za decembar, ovaj rezultat se poklapa sa prognozom za 2026. godinu, koja je povećana za 90.000 na 860.000 barela dnevno na godišnjem nivou.

Očekuje se da će globalna ponuda nafte porasti za tri miliona barela dnevno u 2025. i za dodatnih 2,4 miliona barela dnevno u 2026. godini.

Polovinu ovogodišnjeg povećanja čine gasno ulje i mlazno gorivo/kerozin, dok mazut gubi udeo u korist prirodnog gasa i solarne energije u proizvodnji električne energije. Kako IEA predviđa u narednoj godini petrohemijska sirovina će dominirati rastom, pri čemu će njen udeo porasti na više od 60 odsto, sa sadašnji 40 procenata.

Globalna ponuda nafte pala je novembru od rekordnih 109 miliona barela dnevno iz septembra na 610.000 barela dnevno, pritom je OPEC+ učestvovao sa više od tri četvrtine ukupnog smanjenja, predvođen Rusijom i Venecuelom, koje su pod sankcijama.

U izveštaju se navodi da je ruski izvoz nafte opao je za 420.000 barela dnevno u novembru, što je, u kombinaciji sa slabijim cenama, smanjilo prihode na 11 milijardi dolara – 3,6 milijardi dolara manje nego godinu dana ranije.

Nakon značajnih neplaniranih ispada u rafinerijama u novembru, stanje zategnutosti na tržištima derivata se ublažilo, ali će sankcije u prvom kvartalu 2026. doneti nove izazove. Oštar kontrast između porasta ponude sirove nafte i neočekivano zategnutih tržišta derivata ponovo je podigao rafinerijske marže na nivoe poslednji put viđene nakon ruske invazije na Ukrajinu. Prognoze prerade za 2026. povećane su na 84,4 miliona barela dnevno, uz povećanje rasta na 750.000 barela dnevno.

Globalne posmatrane zalihe porasle su na četvorogodišnji maksimum u oktobru. Akumulacija zaliha prosečno je iznosila 1,2 miliona barela dnevno tokom prvih deset meseci godine. U oktobru je zabeležen rast zaliha od 42 miliona barela (+1,4 miliona barela dnevno), pre svega zbog povećanja količine nafte na vodi (+83 miliona barela), dok su zalihe na kopnu pale za 41 milion barela, predvođene smanjenjem od 26 miliona barela u OECD zemljama.

Preliminarni podaci za novembar ukazuju na dalji rast globalnih zaliha, uglavnom zbog povećanih zaliha sirove nafte na kopnu u zemljama van OECD-a.

Globalne zalihe nafte porasle za 424 miliona barela od januara do novembra

Posmatrane globalne zalihe nafte porasle su za 424 miliona barela od januara do novembra, prosečno 1,3 miliona barela dnevno. Posebno je značajno što je količina sirove nafte na vodi skočila za 213 miliona barela od kraja avgusta, jer su sankcionisani bareli teško pronalazili kupce, rekordno duga putovanja tankera iz Amerike ka Aziji povećala su količine u tranzitu, a izvoz iz zemalja OPEC+ na Bliskom istoku porastao usled viših kvota i sezonski slabije regionalne potražnje.

Zalihe sirove nafte u Kini porasle su za 58 miliona barela od januara do novembra, dok su američke zalihe gasnih tečnosti porasle za 63 miliona barela. Ali, u oštrom kontrastu sa širim trendom, zalihe sirove nafte i derivata u ključnim cenovnim čvorištima zabeležile su samo marginalna povećanja, navodi se u izveštaju.

Predviđeni globalni suficit nafte u četvrtom kvartalu 2025. smanjen je u odnosu na prošlomesečni izveštaj, jer je neumoran rast globalne ponude nafte naglo prekinut.  

Ukupan izvoz nafte iz Rusije pao je za oko 400.000 barela dnevno u novembru, na 6,9 miliona, jer su kupci procenjivali implikacije i rizike strožih sankcija. Kao rezultat toga, cena Urals nafte pala je za 8,2 dolara po barelu, na 43,52 dolara po barelu, povukavši izvozne prihode na najniži nivo od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

S druge strane, iranski pretovar nafte nastavio se nesmanjenim tempom od oko 1,9 miliona barela dnevno poslednjih meseci, ali pošto su kineske nezavisne rafinerije pauzirale kupovinu zbog iscrpljenih uvoznih kvota, količina iranske nafte na vodi porasla je za 40 miliona barela od avgusta. Kod zemalja van OPEC+, Sjedinjene Države, Brazil i biogoriva bili su glavni doprinosioci padu.