Orban i Tramp o oslobađanju Budimpešte od zavisnosti od ruske nafte

Premijer Mađarske Viktor Orban otputovao je u Vašington gde će se sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump), a očekuje se da će u središtu njihovih razgovora biti snabdevanje naftom. Povod je novi američki pritisak na Mađarsku i Slovačku da se što pre oslobode zavisnosti od ruske nafte, što je deo Trampove strategije da dodatno pritisne Moskvu kako bi okončala rat u Ukrajini.

Orban koga je Tramp nazvao „velikim liderom“ i koji godinama uživa status svojevrsne ikone u MAGA krugovima, sada se našao u neuobičajenoj situaciji, u sukobu s američkim predsednikom po pitanju od ključnog značaja, prenosi BBC.

Iako su evropske zemlje poslednjih godina smanjivale zavisnost od ruskih energenata, Mađarska je uradila suprotno. Tokom 2024. čak je povećala uvoz ruske nafte putem gasovoda Družba. Međutim, SAD su 23. oktobra uvele sankcije ruskim naftnim gigantima Lukoilu i Rosneftu.

Podaci pokazuju da je 2020. godine 64 procenata mađarske nafte dolazilo preko Družbe iz Rusije, a do 2024. taj udeo je porastao na 80 odsto, odnosno na oko pet miliona tona godišnje. Mađarska vlada tvrdi da nema alternativu, jer zemlja nema more, a naftovodi su najjeftiniji način snabdevanja. Male količine stižu iz Kazahstana, Hrvatske, Iraka i Azerbejdžana, ali to ne može pokriti domaće potrebe.

Pored logistike, postoji i tehnički problem. Ruska Urals nafta ima viši sadržaj sumpora od zapadne Brent nafte. Glavna mađarska rafinerija u Sazhalombati, kojom upravlja kompanija MOL, kao i Slovnaft u Slovačkoj, prilagođene su upravo ruskom tipu sirove nafte.

Ipak, Orbanovu tvrdnju da Mađarska „nema izbora“ osporava češki primer. Češka, zemlja slične veličine i takođe bez izlaza na more, tradicionalno je zavisila od ruske nafte, sa uvozom od oko osam miliona tona godišnje. Prag je posle početka rata u Ukrajini i uvođenja antiruuskih sankcija 2022. godine investirao u proširenje Transalpskog naftovoda koji vodi do italijanske luke Trst i tako olakšala snabdevanje.

Istovremeno su rafinerije u Kralupiju i Litvinovu prilagođene preradi Brent nafte, a u aprilu 2025. godine Češka je objavila da više ne uvozi ni kap ruske nafte. Energetski stručnjaci tvrde da i MOL tiho modernizuje svoje rafinerije, ali da je problem političke prirode, vlada u Budimpešti još nije donela odluku da se poveća uvoz preko hrvatskog naftovoda Janaf, koji vodi od luke Omišalj. Postoje i sporovi između hrvatskog Janafa i MOL-a oko kapaciteta tog cevovoda, što dodatno komplikuje situaciju.

Tokom sastanka u Vašingtonu, Tramp će pokušati da ubedi Orbana da pokaže „političku volju“ i smanji zavisnost od ruskih energenata, a za mađarskog premijera to nije samo ekonomsko, već i političko pitanje. Posle godina retorike da Mađarska ne može opstati bez ruskog gasa i nafte, okretanje Zapadu bilo bi teško objasniti biračima i moglo bi delovati kao priznanje poraza.

Udaljenost između Omišlja i Trsta je 70 kilometara, što znači da bi se nafta iz Kazahstana, Libije, Azerbejdžana, SAD ili Iraka uskoro mogla dopremati istim putem i u Mađarsku. Uprkos Orbanovim upozorenjima da bi prelazak na druge izvore izazvao rast cena goriva, podaci iz Češke zasad ne pokazuju da su potrošači tamo platili veću cenu zbog prekida uvoza ruske nafte.