Osnovno i srednje obrazovanje u EU besplatno, dodatni troškovi u Irskoj

Svaka zemlja u Evropi ima svoj sistem obrazovanja. Jedino što je donekle univerzalno je podela na predškolsko, osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje, koje je u skladu sa Međunarodnim standardom klasifikacije obrazovanja (ISCED).

S obzirom na ove razlike, svaka evropska država prilagođava svoj sistem obrazovanja potrebama stanovništva, ali ga i usklađuje sa kulturom, tradicijom i novim vrednostima.    

Generalno, javne državne škole su u većini zemalja besplatne, što nije slučaj sa privatnim školama, čije školarine mogu da iznose i po nekoliko hiljada evra.

Osnovno i srednje obrazovanje u javnim školama u Švedskoj je besplatno i uključuje potrebne materijale (pribor, knjige…) i školske obroke, navodi se na sajtu informationsverige.se. Privatne i međunarodne škole naplaćuju školarinu koja može da se kreće od 2.700 do skoro 9.000 evra, u zavisnosti od škole i razreda. Takođe, privatne obrazovne institucije mogu naplaćivati naknade za prijavu, upis i školarinu, a neke dobijaju državne subvencije za smanjenje troškova.

Na sajtu Evropske komisije (Eurydice) navodi se da troškovi osnovnog obrazovanja u Francuskoj značajno variraju, pa su javne osnovne škole besplatne, ali postoje određeni dodatni troškovi za pribor i zavise od vrste škole. Cene školarina u privatnim školama kreću se od 500 do preko 10.000 evra godišnje, u zavisnosti od njihovog statusa i nastavnog plana i programa, a međunarodne škole često koštaju desetine hiljada evra.

Irci imaju specifičan sistem

Iako je osnovno obrazovanje u Irskoj uglavnom besplatno i finansirano od strane države, roditelji se obično suočavaju sa godišnjim troškovima za uniforme, knjige i drugi pribor, koji mogu da se kreću do više od 700 evra po detetu. Tačni troškovi zavise od faktora kao što su školski doprinosi, izleti i potrebe pojedinačnog deteta, navodi se na sajtu citizensinformation.ie.

U ovoj zemlji je većina srednjih škola deo zvaničnog programa besplatnog obrazovanja koje finansira država. Nije iznenađujuće da početak školske godine donosi najveći trošak, koji iznosi oko 825 evra po detetu. Međutim, prema izveštaju na sajtu Zurich.ie iz 2025. godine, procenjuje se da godišnji trošak za uniforme, školske knjige i aktivnosti dostigne čak oko 3.000 evra.

Za školovanje u Irskoj karakteristični su i podaci iz istraživanja da većina (60 odsto) učenika srednjih škola nosi spakovani ručak sa sobom u školu. Prosečan iznos koji roditelji godišnje potroše na ručak svoje dece je 429 evra. Takođe, 55 odsto dece u srednjoj školi i dalje mora da ima štampane primerke knjiga, dok 43 odsto roditelja srednjoškolskih učenika želi širi prelazak na digitalno učenje. Čak 24 procenta roditelja uzelo je kredit kako bi mogli da plate troškove školovanja.

U Nemačkoj većina osnovnih i srednjih škola nudi besplatno obrazovanje, ali postoji mogućnost da roditelji pošalju svoju decu u privatne i međunarodne škole koje naplaćuju školarinu. Školski sistem u javnom sektoru finansira se na osnovu podele odgovornosti između pokrajina i opština. Dok ove druge snose troškove nenastavnog osoblja i materijalne troškove, Ministarstva prosvete i kulture pokrajina su odgovorna za isplatu plata nastavnog osoblja.

Da bi se uravnotežili troškovi školovanja između lokalnih vlasti i pokrajina, za određene troškove (na primer, prevoz učenika) lokalne vlasti dobijaju nadoknade ili paušalna sredstva iz pokrajinskog budžeta (uglavnom od Ministarstva prosvete i kulture ili od Ministarstva finansija). Pokrajina takođe podržava lokalne vlasti kroz jednokratne grantove, na primer doprinose za troškove izgradnje škola ili određene subvencije za tekuće troškove, navodi se na sajtu EK.

Privatne i alternativne škole finansiraju se mešavinom državnih subvencija i prikupljanja sredstava. Iznos školarina koje privatne škole mogu naplaćivati određuju ovlašćene institucije u sektoru obrazovanja u svakoj saveznoj državi i zbog toga varira cena u zavisnosti od lokacije. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, na primer, školarine su zabranjene i privatne škole dobijaju više sredstava.

Roditelji u Španiji kupuju deci knjige i pribor

Italijani i Španci moraju svojoj deci da plate knjige i pribor, ali je  školovanje besplatno, kako u osnovnim tako i u srednjim državnim školama.

U Španiji je  osnovno obrazovanje generalno besplatno, ali roditelji moraju da plate knjige, školski pribor i potencijalno školske izlete, što ukupno iznosi oko 200-400 evra godišnje. Za privatne škole koje subvencioniše država (colegios concertados) često postoje obavezne, ali dobrovoljne mesečne naknade, a uniforme su češće nego u javnim školama. Međunarodne škole su najskuplje, sa školarinama koje variraju od 2.000 do preko 20.000 evra godišnje, plus dodatni troškovi za uniforme, udžbenike i aktivnosti.

Studentima u Danskoj država najviše pomaže

Državna finansijska pomoć domaćinstvima i studentima u Evropskoj uniji u proseku je iznosila 533 evra po učeniku za srednje i postsekundarno netercijarno obrazovanje (nakon završetka srednje škole, ali nije fakultetsko) i 1.766 evra za tercijarno, fakultetsko obrazovanje u 2022. godini, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

Najveće vrednosti finansijske pomoći za više obrazovanje po studentu zabeležene su u Danskoj (8.024 evra), Irskoj (5.692 evra) i Švedskoj (4.948 evra), dok su najniže bile u Grčkoj (20 evra), Hrvatskoj (97 evra) i Češkoj (115 evra).

Kada je u pitanju više srednje i postsekundarno netercijarno obrazovanje, najveće vrednosti finansijske pomoći zabeležene su u Holandiji (1.790 evra), Švedskoj (1.741 evra) i Danskoj (1.644 evra). S druge strane, finansijska pomoć je bila najniža u Hrvatskoj (sedam evra), Poljskoj (16 evra) i Mađarskoj (76 evra).

Među zemljama EU, nivo finansijske pomoći domaćinstvima i studentima bio je viši za visoko obrazovanje nego za više srednje i postsekundarno netercijarno obrazovanje, osim u Bugarskoj, Češkoj, Letoniji i Sloveniji.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Knjige najveći izdatak na početku školske godine