Peking meta rekordnog broja trgovinskih sporova STO u 2024.

Kina je prošle godine bila meta rekordnog broja trgovinskih sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), dok su njeni ogromni izvozi preplavili međunarodna tržišta i izazvali pritužbe trgovinskih partnera.

Protiv Pekinga je u 2024. pokrenuto 198 istraga o trgovinskim praksama u STO, što je dvostruko više nego prethodne godine i čini gotovo polovinu svih sporova pred globalnim trgovinskim telom, prema istraživanju profesora ekonomije Lu Fenga sa Pekinškog univerziteta, prenosi Financial Times.

Kineski donosioci odluka oslonili su se na nagli rast izvoza kako bi održali ekonomski rast i nadoknadili slabu domaću tražnju usled višegodišnje krize u sektoru nekretnina. Trgovinski suficit Kine dostigao je rekord od gotovo bilion dolara u 2024. godini.

„Ako kineska ekonomija postane uravnoteženija u sopstvenom interesu, to bi moglo poboljšati i odnose sa drugim zemljama“, rekao je Lu. Analitičari predviđaju da će trgovinske tenzije dodatno eskalirati zbog tarifa američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) na kinesku robu, što će pritisak preusmeriti na druga tržišta, posebno u razvijenim zemljama.

Tramp je od dolaska na vlast u januaru uveo dodatne carine od 20 odsto na svu kinesku robu, a očekuje se da će 2. aprila objaviti recipročna povećanja tarifa prema američkim trgovinskim partnerima. Peking je uzvratio uvođenjem tarifa na američku robu u vrednosti od oko 36 milijardi dolara, uključujući poljoprivredne proizvode, automobile i energente.

Evropska komisija je u 2024. pokrenula 21 istragu o kineskim proizvodima – od čeličnih cilindara i šperploče do sveća i dekorativnog papira, što je više nego dvostruko u odnosu na devet slučajeva iz prethodne godine, prema kineskim podacima.

Više od polovine trgovinskih sporova protiv Kine prošle godine inicirale su zemlje u razvoju, što pokazuje da kritike kineske prekomerne proizvodnje nisu ograničene samo na zapadne države. Podaci pokazuju da su zemlje u razvoju pokrenule 117 slučajeva, uključujući 37 iz Indije, 19 iz Brazila i devet iz Turske.

Ogroman priliv jeftinih kineskih proizvoda zabrinuo je čak i bliske saveznike Pekinga. Rusija je nedavno uvela „naknade za reciklažu“ kako bi usporila uvoz kineskih automobila, koji su zauzeli skoro dve trećine ruskog tržišta nakon zapadnih sankcija Moskvi.