Podele unutar Feda: Suzbijanje inflacije ili stimulisanje privrede?

Nije neobična situacija u kojoj ima dosta podeljenih mišljenja unutar Feda, budući da američka centralna banka ima dualni mandat. Ona održava inflaciju na niskom nivou i istovremenu održava nisku stopu nezaposlenosti. Ta dva mandata su ravnopravno definisana, a nije neobično što pojedinci koji odlučuju unutar Feda imaju možda više sklonosti za jedan u odnosu na drugi cilj, kaže u razgovoru za Biznis.rs Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Povell) u utorak se ponovo našao u centru rasprave koja već mesecima deli američku centralnu banku. Koliko brzo i koliko snažno treba nastaviti sa spuštanjem kamatnih stopa u trenutku kada inflacija i dalje ostaje tvrdoglavo visoka, a istovremeno se sve jasnije primećuju pukotine na tržištu rada.

Govoreći u Providensu pred tamošnjom Privrednom komorom, Pauel je upozorio da je situacija izuzetno složena jer se Fed kreće između „čekića i nakovnja“ – s jedne strane je inflacija čiji kratkoročni rizici „nagoveštavaju rast“, a s druge strane tržište rada koje, kako je rekao, pokazuje „znakove slabljenja“.

Ove dve sile, dodao je, sada podjednako oblikuju odluke centralne banke koja je prošle nedelje već spustila referentnu stopu za četvrt procenta na raspon od 4,00 do 4,25 odsto.

„Fed je pod političkim pritiskom. Vidimo da američka administracija želi pošto-poto da prikaže situaciju u privrednom smislu kao dobru i da su teme oko BDP-a dosta naglašene. Podele unutar Feda su oko pitanja koja aktivnost monetarne politike je adekvatna za Ameriku u ovom trenutku“, naveo je Šoškić.

Pauel je naglasio da je stopa i dalje dovoljno visoka da pritisne inflatorne trendove, ali i da ostavlja Fedu manevarski prostor da reaguje ako se ekonomski izgledi promene. „Naša politika nije unapred zacrtana. Mi nemamo fiksiran kurs, već prilagođavamo odluke onome što podaci budu pokazivali“, rekao je on.

„Osnovni motiv je da se ne ugrozi privredna aktivnost, da se održi dinamika američke privrede, a rast inflacije koji se javlja u ovom trenutku može biti posledica uvođenja carina, koje utiču na rast cena. Uvozni proizvodi iz Kine i drugih zemalja postaju skuplji i to se odražava na proizvode u indeksu potrošačkih cena“, ocenio je Dejan Šoškić.

Nikola Stakić, univerzitetski profesor i portfolio menadžer fonda Eclectica Capital, naveo je za Biznis.rs da je prošlonedeljni sastanak Feda – kada je odlučeno o snižavanju ključne kamatne stope za 0,25 odsto – bio „jedan od konfuznijih“, imajući u vidu da je postojala velika disperzija očekivanja članova Komiteta za otvoreno tržište (FOMC).

„Smanjenje od 25 baznih poena bilo je u potpunosti ugrađeno u očekivanja tržišta, sa projekcijama još dva smanjenja do kraja godine. Uprkos narativu o daljoj putanji, očekujem dodatna smanjenja, gledajući reakciju na tržištu obveznica, ali i sve veći politički pritisak, uprkos deklarisanoj nezavisnosti monetarne vlasti“, istakao je Stakić.

Investitori gotovo da ne sumnjaju da će na narednom sastanku Feda 28. i 29. oktobra doći do novog smanjenja stopa. Projekcije objavljene prošle nedelje već predviđaju po još jedan rez od četvrt procenta u oktobru i decembru, što tržišta tumače kao signal da će centralna banka nastaviti da spušta cenu zaduživanja.

Ipak, i dalje vlada neizvesnost hoće li to biti umeren tempo ili brži zaokret koji zagovaraju pojedini zvaničnici.

Pauel, za sada, ostaje na liniji opreznog balansiranja, ne želeći da se obaveže ni na jedan kurs dok ne stignu novi podaci o inflaciji i zapošljavanju. Njegova poruka je da Fed trenutno nema „put bez rizika“, jer ako popusti previše brzo mogao bi da ostavi posao suzbijanja inflacije nedovršenim i da kasnije bude prinuđen na novo zaoštravanje. Ako, pak, zadrži restriktivnu politiku predugo, postoji opasnost da nepotrebno izazove pad zaposlenosti.

Američka centralna banka suočava se sa istim problemom koji već mesecima muči mnoge ekonomije – kako ublažiti inflaciju a da se pri tom ne slomi tržište rada. Pauel je jasno stavio do znanja da jednostavnih rešenja nema i da će naredni meseci biti presudni u definisanju pravca kojim Fed namerava da vodi američku ekonomiju.