Politička kriza u SAD opasnija od hiljada milijardi dolara duga

Američki javni dug dostigao je ove godine 34.000 milijardi dolara, što je 134 odsto BDP-a. To je 134 procenta svih dobara, usluga i prihoda koje generiše privreda SAD za godinu dana. Ova planina duga nastaviće da raste. Bela kuća predviđa deficite od više od 1.500 milijardi dolara godišnje u narednih nekoliko godina. To je između šest i sedam odsto BDP-a godišnje.

Brojke na prvi pogled mogu da deluju alarmantno, ali mnogi ekonomisti ocenjuju da je rastući teret duga do sada izazvao malo problema. Prema rečima Klauidije Sam (Claudia Sahm) bivše šefice u Savetu guvernera američke centralne banke (Fed) i savetnice za makroekonomiju u administraciji Baraka Obame (Barack Obama), dug nije sam po sebi ni dobar ni loš. Pitanje nije koji je pravi nivo zaduživanja, već kakav je ekonomski povraćaj od zaduživanja i koje društvene ciljeve unapređuje zaduživanje, navela je Sam u autorskom tekstu za Bloomberg.

Ona je ocenila da vlada lako može da servisira svoj dug zbog svojih neograničenih poreskih ovlašćenja i mogućnosti da izda više hartija od vrednosti američkog trezora za otplatu hartija od vrednosti koje dospevaju. SAD su stekle posle Drugog svetskog rata takozvanu „preteranu privilegiju“, što znači da uvek postoji potražnja investitora za američkim obveznicama, u dobrim i lošim vremenima. Umesto nivoa zaduživanja, političko igranje nad saveznim dugom predstavlja veći rizik za američku ekonomiju, istakla je Klaudija Sam.

To je u skladu sa mišljenjem mnogih ekonomista širom sveta, a neki od njih podsećaju da SAD uvek mogu da odštampaju dovoljno dolara da bi vraćale svoje dugove, kao i da dolar čini oko 60 odsto globalnih deviznih rezervi. Kreditne agencije Fitch i S&P Global snizile su prošle godine kreditni rejting SAD sa najvišeg nivoa AAA zbog političke disfunkcije, a ne zbog pokazatelja da zemlja ne može da servisira dug.

Zbog toga ekonomisti ističu da bi napori zakonodavaca u Kongresu da zaštite preteranu privilegiju SAD bili važniji od smanjenja duga ili balansiranja budžeta. Međutim, drama oko nacionalnog zaduživanja i budžeta koja ne prestaje u Kongresu naveli su neke da se zapitaju da li su obveznice zaista najsigurnija imovina na svetu. Politika je prava pretnja, a ne nivo zaduživanja, veruju mnogi, ne samo američki ekonomisti.

Kada je reč o budžetskom deficitu, on je u poslednjem kvartalu prošle godine iznosio 510 milijardi dolara, dok je samo u decembru deficit bio 129,4 milijarde dolara, što je za 52 odsto više nego godinu dana ranije. Ako se trenutni tempo bude nastavio, tekuća godina bi se završila sa deficitom većim od 2.000 milijardi. Deficit je nastavio da se gomila uprkos uveravanjima administracije američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) da će Zakon o smanjenju inflacije, pored obaranja cena, oboriti i „stotine milijardi deficita“, prenosi CNBC.

Stručnjaci ipak upozoravaju da kupci američkih obveznica ne moraju zauvek da budu voljni da investiraju u Trezor. Kupci sada preuzimaju dug jer imaju uverenje da će realna ekonomija nekako proizvesti dovoljno prihoda i federalnih prihoda da izmiri svoje obaveze. Milton Ezrati, urednik u magazinu National Interest, navodi da je već očigledno da privreda ne može da prati rastući teret duga, a ta činjenica mogla bi da navede investitore da uspore sa kupovinom obveznica, barem po sadašnjim prinosima od nešto više od četiri odsto.

S obzirom na to da američka privreda ne raste dovoljno brzo da bi investitori bez razmišljanja nastavili samouvereno da kupuju obveznice, ocenjuje Ezrati, Vašington bi morao da pokuša da ojača poverenje na drugi način. Deficit i dug prevazilaze ekonomsku ekspanziju, a budžet je u velikoj meri opterećen potrošnjom, a premalo se ulaže u rast. Vašington bi hipotetički mogao smanjenjem potrošnje da utiče na smanjenje duga, ali to je politički problematično. Podsetimo Bajdenova administracija insistira na povećanju potrošnje, dok republikanci uporno odbijaju njene zahteve i pozivaju na štednju.

Budući da je veliki deo budžeta namenjen odbrani i socijalnim davanjima, većina potrošnje koju vlada može da smanji bez političke i društvene opasnosti, proizašla bi iz onog manjeg dela koji promoviše rast. Smanjenje takve vrste potrošnje moglo bi da navede kupce obveznica na zaključak da će se stvari pogoršati. Vašington takođe može da posegne za povećanjem poreza i tako uspori rast deficita, ali bi povećano poresko opterećenje moglo da uveri kupce obveznica da će to usporiti rast i na kraju otežati državi da snosi svoje dužničke obaveze. Održavanje visoke inflacije takođe bi pomoglo u upravljanju dugom, ali to nije opcija, naročito ne u izbornoj godini.

Iako mnogi ekonomisti upozoravaju da bi Kongres morao da reaguje dogovorom što pre kako bi se uspostavilo upravljanje dugom i deficitom, stavovi demokrata i republikanaca i dalje se razilaze. Budžet za fiskalnu godinu 2023-2024 pitanje je sa kojim se Kongres suočava od završetka prošle fiskalne godine u septembru. Zbog ovog pitanja u oktobru je došlo do smene predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa, a rasprava i dalje traje. Bela kuća insistira na potrošnji za vojnu pomoć Ukrajini i Izraelu, dok republikanci to uslovljavaju finansiranjem zaštite južne granice SAD. Ako Kongres ne bude postigao dogovor do 8. marta, vlada će prestati sa radom dok ne usvoji sporazum o budžetu.