PORAST CENA NA TRŽIŠTU NAFTE Sporazum o ograničenoj proizvodnji daje rezultate
5.5.2020 11:16 Autor: Vladimir Jokanović
Cene sirove nafte dostigle su najviši nivo nakon istorijskog 20. aprila. Uz dosta oscilacija u ponedeljak, cena WTI (West Texas Intermediate) u utorak pre podne (CET) dostigla je 24,32 dolara za barel, a severnomorska nafta Brent 28,60 dolara, prema podacima specijalizovanog portala za monitoring energetskog tržišta OilPrice.
Prvi dani nakon stupanja na snagu sporazuma o ograničenoj proizvodnji nafte država OPEC+ (1. maj) daju nadu da je uprkos mnogim poteškoćama izazvanim pandemijom korona virusa, globalno tržište nafte ipak na putu stabilizacije. Doprinos optimizmu daje i najnovija prognoza analitičara kompanije „Goldman Sachs“ u kojoj je navedeno da će WTI nafta u 2021 dostići cenu 51,38 dolara za barel, što je za oko tri dolara više nego u njihovoj prethodnoj analizi.
Prema analizi GS poizvodnja nafte počela je brzo da opada usled početka primene sporazuma OPEC i Rusije. „Potražnja je takođe počela da se oporavlja sa niske osnovice, vođena ponovnim pokretanjem kineske ekonomije“, navedeno je pored ostalog u analizi GS, koju prenosi OilPrice, pozivajući se na „Reuters“. U istoj prognozi navedeno je da bi cena sirove nafte Brent iduće godine trebalo da bude 55,63 dolara za barel, što je gotovo dvostruko više u odnosu na sadašnju vrednost.
Ipak, iako su proizvođači nafte pristali da smanje proizvodnju za oko 10 miliona barela dnevno, sporazum neće biti dovoljan da podrži porast cene nafte u narednim nedeljama, ukoliko ne bude došlo do povećanja potražnje, ističe „Goldman Sachs“.
Prošle nedelje na naftom tržištu vladao je strah da bi se mogao ponoviti 20. april, dan kada je prvi put u istoriji trgovine „crnim zlatom“ cena pala ispod nule – 37,63 dolara za barel. Nagoveštaj da bi cena opet mogla pasti ispod patosa, stigao je tačno nedelju dana posle pomenutog kraha, u ponedeljak 27. aprila kada je nafta izgubila više od 25 odsto vrednosti.
Osnovni razlozi za istorijski kolaps naftnog tržišta, kao i za tekuću nestabilnost su prevelika proizvodnja, premala potražnja i zasićenost kapaciteta skladištenja. Morima plutaju tankeri do vrha nakrcani naftom, koji nemaju gde da plove, jer nafte ima previše i nikome ne treba. Tako bi ukratko moglo da se opiše stanje na globalnom tržištu nafte.
Povrh toga, ponedeljak 20. aprila bio je poslednji dan za trgovanje majskim fjučersima, odnosno po ugovorenim cenama za maj. Kada su trgovci shvatili da su ostali sa bezvrednim papirima (fjučersima), pokušali su na brzinu da ih se oslobode nudeći ih po sve nižoj ceni, dok se na kraju uloge nisu zamenile, pa su na kraju dana oni plaćali kupcima da preuzmu naftu po ugovorenoj ceni. Tako je nastala „perfektna oluja“ 20. aprila.
U međuvremenu situacija se barem donekle poravila. Počeo je da se primenjuje sporazum o ograničenoj proizvodnji, u Aziji se pojačavaju privredne aktivnosti i obnavlja se avio saobraćaj, dok se mnoge evropske zemlje postepeno otvaraju posle dvomesečne blokade.