Postignut sporazum o ukrajinskim retkim mineralima sa SAD

Administracija Donalda Trampa (Donald Trump) i ukrajinske vlasti postigle su „okvirni“ sporazum o retkim mineralima.

Svega dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio sporazum o kontroli retkih minerala sa Sjedinjenim Državama, dve strane postigle su dogovor o ovom pitanju, javlja Financial Times, prenosi RTS.

Konačna verzija sporazuma od 24. februara, uključuje odredbu prema kojoj će Ukrajina polovinu profita od retkih minerala uplaćivati u poseban fond, koji će kontrolisati Amerikanci.

Ovaj fond, koji je osmislio predsednik Donald Tramp kao tapiju na oko 500 milijardi dolara vrednih retkih zemnih metala, kojom bi se finansirala buduća, ali isplatila prethodna američka vojna pomoć.

„I oni su se suštinski složili, tako da u najmanju ruku mi ne ispadnemo glupi. Rekao sam im da nešto moramo da dobijemo zauzvrat. Ne možemo da nastavimo da poklanjamo toliko para“, rekao je Tramp.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je još u oktobru ponudio retke zemne metale kao deo „Plana pobede“, ali je do sada bilo nejasno da li će ih Kijev menjati za oružje ili prodavati Amerikancima po povlašćenim cenama.

Tramp je, još tokom predizborne kampanje, obećao brzo okončanje rata u Ukrajini, ali je istovremeno ispostavio Kijevu preduslove za nastavak američke vojne pomoći, prema kojima će Kijev novo naoružanje plaćati retkim elementima, čije tržište u velikoj meri kontrolišu Kinezi.

Iz dogovora su izuzete prirodne rezerve koje Ukrajinci već koriste, odnosno u fond neće ulaziti prihodi Naftogaza i Ukrnafta, najvećih proizvođača gasa i nafte u toj državi.

Iako su Ukrajinci, od početka pregovora, insistirali na bezbednosnim garancijama u zamenu za retke minerale, odredbe o tom pitanju izuzete su iz ovog sporazuma. Nejasno je koliku će tačno kontrolu Amerikanci imati nad ovim fondom.

„Sporazum o mineralima je samo deo šire slike i to nam je u više navrata potvrdila administracija u Vašingtonu“, rekla je Olha Stefanišina (Olha Stefanishyna), ministarka pravde koja je u ime Kijeva vodila pregovore.

Napredak u pregovorima rezultat je promene stava Vašingtona, koji je do pre 24 časa insistirao na formulaciji prema kojoj Ukrajina prodajom retkih minerala Sjedinjenim Državama puni fond do trenutka kada njegova vrednost ne dostigne 500 milijardi dolara.

Do te sume, fond bi kontrolisali Amerikanci, dok bi u sledećoj fazi bio postignut dogovor o daljem upravljanju.

Pre početka rata, Ukrajina je imala oko 20.000 ležišta 116 različitih mineralnih sirovina, od čega je svega 15 odsto bilo na neki način korišćeno. Pretpostavlja se da su Amerikancima najinteresantnije rezerve aluminijuma, titana, mangana, magnezijuma i grafita.

Deo problema u Trampovom planu o kompenzaciji troškova mogla bi da predstavlja činjenica da je deo nalazišta retkih zemnih metala u Ukrajini već u ruskim rukama. Još tokom prvih meseci rata, piše petrogradski list „Argumenti“, ruske snage zauzele su najmanje dve lokacije na kojima su otkrivene značajne rezerve titanijuma.

Prvobitna verzija teksta razgnevila je ukrajinske zvaničnike i predstavnike Evropske unije, pa je Zelenski prilično odlučno odbio. Odmah zatim, Tramp ga je nazvao diktatorom, koji uprkos izostanku podrške naroda, izbegava da raspiše izbore.

Sporazum o retkim mineralima već su potvrdila ukrajinska ministarstva pravde, ekonomije i spoljnih poslova. Očekuje se da ga Zelenski uskoro potpiše u Beloj kući.

Pre nego što zaista stupi na snagu, sporazum mora da potvrdi i ukrajinski parlament.