Privreda Istočne Evrope dobija zamah, ekonomije Zapadnog Balkana rastu 3,2 odsto

Uprkos mešovitim signalima iz međunarodnog okruženja, ekonomije većine zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope verovatno će dobiti na zamahu tokom 2024. godine. Posebno članice Evropske unije iz ovog regiona pokazuju otpornost, suočene sa kontinuiranom ekonomskom krizom u Nemačkoj. Iako glavni rizici ostaju prisutni, situacija se generalno poboljšava, pokazuje Letnja prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) za 23 zemlje regiona, objavljena početkom jula.

“Glavni pokretač rasta je nagli skok realnih plata, što podstiče privatnu potrošnju, čak i ako se znatan deo dodatnog raspoloživog prihoda štedi”, objašnjava Vasilij Astrov (Vasily Astrov), ekonomista Bečkog instituta i glavni autor Letnje prognoze.

Ipak, za članice EU iz regiona situacija je drugačija u industrijskom sektoru, koji je još uvek u recesiji, uglavnom zbog duboke krize u nemačkoj industriji. Višegradske države, poput Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, posebno su povezane s njom, što ograničava njihove izglede za rast.

Bečki institut za 2024. godinu prognozira prosečan rast od 2,6 odsto za EU članice regiona, uz povećanje na tri odsto u 2025. godini. To znači da će ove godine značajno nadmašiti evrozonu, koja će gotovo stagnirati (rast od 0,6 odsto), dok će sledeće godine rasti skoro dvostruko brže (u odnosu na 1,6 procenata).

Poljska lider na istoku

Slovenija i Višegradske države mogu očekivati prosečan rast od 2,6 odsto ove godine, dok će se u 2025. godini povećati na 3,1 odsto.

Poljska je lider u rastu među istočnim članicama EU, kako ove godine (3,3 odsto) tako i sledeće (3,6 procenata). Jugoistočne članice EU, poput Rumunije i Hrvatske, takođe će zabeležiti snažan rast u 2024. godini (obe po tri odsto), podržan prilivom sredstava iz NextGenerationEU fonda za oporavak od koronavirusa i, u slučaju Hrvatske, procvatom turizma. Ekonomije Zapadnog Balkana će se proširiti u proseku za 3,2 odsto ove godine, dok će turska privreda rasti 3,4 odsto.

Ukrajina i Rusija

Oporavak u ratom pogođenoj Ukrajini verovatno će usporiti ove godine sa rastom od 2,7 odsto, što je smanjenje od 0,5 procentnih poena u odnosu na Prolećnu prognozu. Uništavanje energetske infrastrukture Ukrajine ruskim vazdušnim napadima teško će opteretiti ekonomiju ove i sledeće godine.

S druge strane, postoji revizija naviše od 0,4 procentna poena za Rusiju. Ta zemlja, koja se, prema ocenama Bečkog instituta, sve više usmerava ka ratnoj privredi, verovatno će rasti sličnom stopom ove godine (3,2 odsto), kao i prošle (3,6 odsto).

Geopolitički rizici ostaju značajni

Geopolitička pitanja predstavljaju najveće rizike za ostvarenje Letnje prognoze. Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD mogla bi intenzivirati trgovinski rat između SAD i Kine, a možda i započeti sukob sa EU. Ovo bi posebno teško pogodilo male, otvorene ekonomije Centralne i Istočne Evrope. Pored toga, poverenje investitora u regionu moglo bi da se naruši ako Tramp dovede u pitanje američku bezbednosnu garanciju za Evropu.

Perspektiva posle francuskih izbora dodatno zabrinjava bečke analitičare, a ova zabrinutost je posebno relevantna za Ukrajinu. S obzirom na projektovani budžetski deficit Ukrajine od 18 odsto BDP-a ove godine, koji će većinom morati da pokrije strana finansijska pomoć, scenario sa potencijalnom desničarskom vladom u Francuskoj ocenjuje se kao veoma problematičan (prognoza pre drugog kruga izbora, prim.aut.).

Ekonomski izgledi Ukrajine i inače su već bili prilično mračni: iako je prema zvaničnim procenama ekonomija zemlje porasla za solidnih 4,5 odsto u prvom kvartalu – uglavnom zahvaljujući ponovnom otvaranju izvoznog puta preko Crnog mora – sistematsko uništavanje njene energetske infrastrukture sada dovodi do redovnih nestanaka struje širom zemlje. Zato je Bečki institut smanjio svoju prognozu rasta za 2024. godinu za 0,5 procentnih poena, na 2,7 odsto.

Ruska ekonomija je u ekspanziji, ali sve više posluje na granicama svojih kapaciteta. U poređenju sa Prolećnom prognozom, letnja projekcija je povećana za 0,4 procentna poena, na 3,2 odsto. Rast će verovatno biti skoro jednako visok kao prošle godine (3,6 odsto). Međutim, akutni nedostatak radne snage i visoke kamatne stope ograničiće ga na oko 2,5 procenata u narednim godinama.

Ogromna državna potrošnja na rat – oko trećine federalnog budžeta ili šest odsto BDP-a – podstiče ekonomiju i koristi mnogim drugim sektorima. Značajan nedostatak radne snage, kao posledica mobilizacije stotina hiljada muškaraca i emigracije, povećava plate i privatnu potrošnju. Građevinska industrija masovno koristi ekspanziju vojne, transportne i logističke infrastrukture prema Aziji.

Visoke plate za vojnike i kompenzacije za ratne invalide i preživele članove porodica poginulih dodatno pumpaju novac u ekonomiju, što dovodi do preraspodele sa vrha na dno.