Problem prezaduženosti u Africi zahteva multilateralna rešenja

Protesti u Keniji, restrukturiranje u Gani: Mnoge afričke zemlje imaju akutne probleme sa dugovima. Posmatrači vide potrebu za delovanjem na globalnom nivou i zahtevaju jače uključivanje Afrike u traženju rešenja.

Povećani troškovi uvoza energije i hrane, pad cena sirovina na svetskom tržištu, ratovi, klimatske promene, ali i loše upravljanje – ovi i drugi faktori su poslednjih godina doveli do značajnog pogoršanja problema u velikom delu afričkog kontinenta – prezaduženosti, piše Deutsche Welle.

Primer Zambije: zemlja na jugu Afrike, bogata resursima, proglasila je nelikvidnost tokom krize izazvane korona virusom. Državni dug je 2020. skočio na 129 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Privremeni pad cena bakra na svetskom tržištu, glavnog izvoznog proizvoda, dodatno je smanjio zambijski budžet. Početkom 2021. zemlja je zatražila restrukturiranje duga i od tada je podvrgnuta raznim programima štednje od strane najvećih zemalja poverilaca.

I Gana je krajem 2022. obustavila servisiranje duga zbog pretećeg državnog bankrota i od tada pregovara sa različitim poveriocima. Prema podacima Svetske banke, nivo duga Gane 2022. iznosio je oko 82 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je nominalni dug iznosio približno 45 milijardi američkih dolara. Nedavno je dogovoreno restrukturiranje 13 milijardi dolara.

Zemlje poput Čada, Etiopije, Malavija, Kenije, Angole i Mozambika, takođe, su u kontaktu sa Svetskom bankom, Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i drugim međunarodnim finansijskim institucijama.

MMF, kojim dominira Zapad, posebno zapadna Evropa, pruža finansijsku pomoć zemljama koje su u ekonomskoj krizi, ali to je obično povezano sa strukturnim reformama. Ovi programi često uzrokuju velike socijalne rezove, što izaziva otpor stanovništva. Primer: planirano povećanje poreza izazvalo je višemesečne proteste u Keniji od juna.

„Problem prezaduženosti u Africi hitno zahteva multilateralna rešenja koja će podržati i Kinezi kao najveći poverilac na kontinentu. Takođe, sami afrički dužnici moraju biti uključeni u međunarodne finansijske institucije i aktivnije učestvovati u pronalaženju rešenja“, kaže Ekart Bode (Eckhardt Bode), autor studije koju je u maju objavio Institut za svetsku privredu u Kilu (IfW Kiel), a koja sistematski upoređuje kinesko kreditiranje sa kreditiranjem šest velikih zapadnih zemalja – Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Japana i SAD. „Nema sumnje da su sada potrebni veliki otpisi dugova, ali to otežavaju borbe za moć između Zapada i Kine.“

Stavovi Kine i Zapada u pogledu međunarodne finansijske arhitekture sve su nepomirljiviji. Direktorka MMF-a Kristalina Georgieva više puta je tražila da se Peking pridržava postojećih pravila.

Ta pravila su postavili MMF i Svetska banka, dve ključne institucije finansijskog sistema nakon Drugog svetskog rata, pod velikim uticajem Zapada. Svetsku banku od njenog osnivanja vode SAD, dok MMF vodi Evropa.

Kina želi temeljno reformisanje multilateralnih razvojnih banaka i traži da se prava odlučivanja u tim institucijama prilagode stvarnoj ekonomskoj snazi zemalja.

Stručnjak IfW-a Ekart Bode ističe da se motivi Zapada i Kine za davanje kredita afričkim zemljama znatno razlikuju. Zapadne zemlje češće odobravaju kredite afričkim zemljama koje su siromašne kada se radi o resursima i koje su visoko zadužene. S druge strane, kinesko kreditiranje Afrike više je vođeno ekonomskim, ali i političkim interesima. Ti suprotstavljeni interesi ugrožavaju preko potrebno otpisivanje dugova za afričke zemlje, navodi se u studiji IfW-a.

Druga nedavno objavljena studija sugeriše da afričke zemlje, zbog često stereotipnih i negativnih medijskih izveštaja, prilikom uzimanja kredita moraju plaćati nesrazmerno visoke kamate. Izveštaji o Africi prepuni su klišea, navodi se u studiji nevladine organizacije Africa No Filter i konsultantske firme Africa Practice.

Afrički kontinent na međunarodnim finansijskim tržištima plaća milijarde dolara „premije za predrasude“. Zbog toga afričke zemlje koje uzimaju kredite – godišnje gube do 4,2 milijarde dolara. Prema studiji, međunarodni investitori nepravedno percipiraju afričke zemlje kao rizičnije.

Neophodno je sprovesti promenu kursa u međunarodnoj politici otpisivanja dugova, zaključuje Bode iz IfW-a. Međutim, trenutno ne postoji jasan koncept: „Bojim se da će proći još nekoliko godina dok se kineski i zapadni poverioci ne približe dovoljno da dođemo do rešenja.“

Svetska banka je 13. oktobra objavila studiju „Najsiromašnije ekonomije suočavaju se s najtežim uslovima u poslednje dve decenije“. U njoj navodi da su 26 najsiromašnijih zemalja, koje čine oko 40 procenata svih ljudi koji žive sa manje od 2,15 dolara dnevno, zadužene su više nego ikad od 2006. godine i sve su više ranjive na prirodne katastrofe i druge šokove. Ipak, međunarodna pomoć kao udeo u njihovom BDP-u opala je na najniži nivo u poslednjih dvadeset godina, primoravajući mnoge da dobijaju kredite pod veoma nepovoljnim uslovima. Većina tih zemalja nalazi se u podsaharskoj Africi.

Šefica MMF-a Kristalina Georgieva za to prvenstveno okrivljuje pandemiju korona virusa. Istovremeno, pre nekoliko dana u ekskluzivnom intervjuu za DW apelovala je da se prepozna i ono pozitivno u Africi. Kontinent ima „ogroman potencijal i mladu populaciju sa izuzetnim talentima, na koje ostareli svet u Evropi i Aziji računa“. Kako bi se povećao afrički uticaj, 1. novembra ove godine trebalo bi da bude imenovan još jedan član Upravnog odbora MMF-a iz podsaharske Afrike.