Srbija i Afrika: Razmena vredna 700 miliona dolara koja raste 20 odsto godišnje

Afrika već punu deceniju nosi titulu „kontinenta budućnosti“, uz projekcije da će se njena ionako izuzetno mlada populacija od oko 1,3 milijarde ljudi duplirati do 2050. godine. Uz to, u toku je sprovođenje „Agende 2063“, ambicioznog plana socijalno-ekonomske tranformacije kontinenta, koji sprovodi međudržavna organizacija Afrička unija, koja radi i na stvaranju jedinstvenog tržišta preko sporazuma o slobodnoj trgovini AfC FTA.

Politička i ekonomska saradnja sa afričkim zemljama sve više je u fokusu Srbije, pa je Biznis.rs istraživao kakva su iskustva domaćih firmi na tržištu Afrike, kako se kreće robna razmena i gde leže šanse za širenje saradnje.

Robna razmena između Srbije i afričkih zemalja u poslednjih nekoliko godina beleži rast koji se u proseku kreće oko 20 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Centra za Afriku i Bliski istok Privrede komore Srbije. Izuzetno brz rast, međutim, ukazuje na nisku „bazu“ – razmena sa afričkim zemljama je, kako za Biznis.rs ističu iz PKS, gotovo zanemariva u odnosu na ukupnu međunarodnu razmenu koju naša zemlja ostvari.

„Učešće ‘afričke’ razmene niže je od jedan odsto, što u ukupnom iznosu za 2022. godinu znači nešto više od 700 miliona dolara, daleko ispod mogućnosti i interesa obe strane“, ocenjuju iz PKS.

Srpsko-afrička mapa razmene

Najveći obim trgovinske saradnje ostvarujemo sa Alžirom, i to zahvaljujući – duvanu.

„Duvan je poslednjih godina doprineo izuzetnom rastu izvoza Srbije. U ukupnom izvozu Srbije u Afriku, izvoz duvana u Alžir ima učešće od skoro 44 odsto“, ističu iz PKS.

Značajniju saradnju po pitanju izvoza Srbija ostvaruje i sa Egiptom, a zatim slede Tunis i Maroko, gde nam je duvan opet jedan od glavnih izvoznih proizvoda.

Kada je u pitanju uvoz, Srbija najviše uvozi iz Južne Afrike, i to rude i koncentrate gvožđa, granit, citrusno voće, a zatim Egipat, iz kog uvozimo đubriva i komponente za đubriva, jestivo voće i orašaste plodove.

„Iako Srbija ostvaruje daleko veću međunarodnu saradnju sa ovim zemljama u odnosu na ostatak Afrike, ona je i dalje skromna, uz postojanje ogromnog prostora da se ta saradnja unapredi. Za izvoz proizvoda, posebno prehrambenih, postoje svi preduslovi, tako da se obim izvoza može intenzivirati, a uz naznake da će se sa Egiptom zaključiti Sporazum o slobodnoj trgovini ostvarili bi se značajni efekti po pitanju lakšeg izvoza robe, nižih troškova poslovanja i sveukupnog povećanja razmene“, kažu iz Centra za Afriku i Bliski istok PKS.

Srpske firme u Africi

Najskoriji primer iskoraka na tržište Afrike dala je kompanija Nelt, koja je krajem 2022. godine u glavnom gradu Angole, u saradnji sa lokalnom kompanijom Oxbow, otvorila fabriku slatkiša Candy Factory. U taj greenfield projekat koji je realizovan tri godine uloženo je 20 miliona evra, a pomoć su pružili i vlada i razvojne agencije Angole. Naša poznata distributersko-logistička grupacija u Angoli, Zambiji i Mozambiku posluje već 12 godina, gde zapošljava oko 400 radnika.

Kompanija Mozzart prisutna je u Keniji od 2017. godine, kada je otvoreno prvo uplatno-isplatno mesto u kladionici u Najrobiju. U međuvremenu su proširili poslovanje i na Nigeriju i Ganu.

Za ulazak na afričko tržište putem osnivanje zajedničke kompanije odlučila se i kompanija „Sigma“ iz Crvenke, koja je u julu prošle godine sa egipatskim partnerima potpisala memorandume o razumevanju o osnivanju zajedničkog preduzeća za proizvodnju ekoloških dezinfekcionih sredstava.

„Trenutno traju pripremne aktivnosti za osnivanje zajedničke kompanije u Egiptu. Poslovni partneri Technical Chemical Laboratories i Rampex sa svoje strane sprovode aktivnosti na izgradnji novog savremenog proizvodnog pogona u Egiptu, dok kompanija ‘Sigma’ radi na proizvodnji tehnološke opreme koja će biti instalirana u proizvodnom pogonu“, rekli su za Biznis.rs iz te domaće kompanije.

„Sigma“ je, inače, vlasnik tehnologije „Hlorogen“, poseduje C znak za opremu i jedina u zemlji ima EU sertifikat da je njihovo sredstvo efikasno protiv virusa Sars-CoV-2.

„Zajednička kompanija će proizvoditi i distribuirati sredstva za dezinfekciju na bazi aktivnog hlora na teritoriji Arapske Republike Egipat, ali i na prostoru cele Afrike i zemalja Bliskog istoka“, rekli su nam u „Sigmi“.

U Centru za Afriku i Bliski istok PKS ističu da srpske kompanije koje žele da iskoriste mogućnosti koje pruža afričko tržište treba da budu spremne za suočavanje sa izazovima i različitostima kada je u pitanju poslovanje na tom kontinentu. Tome ćemo posvetiti pažnju u drugom delu istraživanja, u kome ćemo se podsetiti i istorijskog aspekta ekonomske i političke saradnje, u okviru Pokreta nesvrstanih.

Sutra: Jugoslovensko nasleđe značajan kapital Srbije na afričkom kontinentu