Prošle godine na naoružanje u svetu potrošeno 2,1 bilion dolara, u Srbiji 1,27 milijardi

Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, vojna potrošnja i tehnologija dospeli su (ponovo) u centar pažnje dok su svetski mediji izveštavali o novim pošiljkama zapadnog oružja, kao što su HIMAR raketni bacači kompanije Lockeed Martin koji su uručeni Ministarstvu odbrane u Kijevu.

Razvoj, izvoz i raspoređivanje vojnog osoblja i naoružanja koštaju države stotine milijardi američkih dolara. U 2021. godini globalna vojna potrošnja dostigla je 2,1 bilion dolara, uz rast sedmu godinu zaredom. U pitanju je ogroman biznis.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Sjedinjene Američke Države su, sasvim očekivano, vodeća nacija u pogledu vojnih izdataka u 2021. godini, uz ostvarenu potrošnju od 801 milijarde dolara, odnosno čak 38 odsto globalne potrošnje na odbranu i naoružanje.

Od 1949. godine, kada je SIPRI počeo da izveštava o izdacima za naoružavanje u svetu, SAD su bile najveći kupac, čineći više od 30 odsto svetske vojne potrošnje u poslednje dve decenije.

Američka vojna potrošnja porasla je u odnosu na prethodnu godinu (2020.) za 22,3 milijarde dolara, a ukupo američko izdvajanje bilo je više od zbira ostalih zemalja u prvih 10.

Sledeći najveći trošak u 2021. godini imala je Kina, sa 293,4 milijarde dolara i 14 odsto globalne vojne potrošnje. Iako je kineska potrošnja i dalje manja od polovine američkih, ova zemlja je povećala svoju vojnu potrošnju 27 godinu zaredom.

Zapravo, Kina ima najveći ukupan broj aktivnog vojnog osoblja, a vojna potrošnja zemlje se više nego udvostručila u poslednjoj deceniji. Dodatno pitanje je da li najmnogoljudnija zemlja na svetu plaća niže cene za proizvodnju naoružanja nego SAD, i da li je kvalitet tog oružja uporediv, dok su njeni troškovi održavanja vojnih trupa u proseku neuporedivo manji.

Dok je Rusija bila tek peta najveća nacija po vojnim troškovima, sa procenjenih 65,9 milijardi dolara u 2021. godini, bila je među državama na višem rangu u pogledu vojne potrošnje kao udela u BDP-u. Vojni rashodi Rusije iznosili su 4,1 odsto njenog BDP-a, i u tom pogledu među 10 najvećih potrošača ispred je samo Saudijska Arabija čija je potrošnja iznosila 6,6 odsto njenog BDP-a.

Vojna saradnja od početka rusko-ukrajinskog sukoba

Ruska invazija na Ukrajinu u februaru dovela je do seizmičkih geopolitičkih pomeranja, što je pokrenulo kaskadu međunarodnih vojnih pošiljki i različitih vidova vojne saradnje između više država. Vojna pomoć koju su SAD poslale Ukrajini iznosi 8,2 milijarde dolara od početka rata.

Slično tome, Rusija i Kina su produbile svoje odnose, dele vojne obaveštajne podatke i tehnologiju, uz planirano održavanje zajedničkih vojnih vežbi krajem avgusta, zajedno sa drugim zemljama poput Indije, Belorusije, Mongolije i Tadžikistana.

Od kineskog prodora u razvoju hipersoničnih raketa pre godinu dana, Rusija sada testira sopstvene verzije ove tehnologije, a Putin je pomenuo spremnost da njegova zemlja izvozi oružje koju je po nivou postignutog opisao kao “godinu ili možda čak deceniju ispred naučnog dometa drugih država”, preneo je Washington Post.

SIPRI poseduje statistiku za svaku državu na svetu. Zanimljivo je da procena švedskog instituta govori da je naša zemlja u 2021. godini u odbrambene svrhe potrošila 1,27 milijardi dolara, odnosno oko 2,1 odsto procenjenog BDP-a, što je najviše u protekloj deceniji. Hrvatska je, recimo, u istom periodu potrošila 1,74 milijarde dolara (2,7 odsto BDP-a), a Slovenija 734,3 miliona dolara (1,2 odsto BDP-a).

Zanimljivo je zauzvrat uporediti ko su najveći kupci oružja proizvedenog u SAD i Rusiji. Što se tiče američke vojne opreme, najveći kupci su Saudijska Arabija, te pomalo neočekivano Australija i Južna Koreja, dok su u slučaju Rusije to Indija, Kina i Alžir. Ovo su takođe podaci za prošlu godinu koje je objavio švedski analitičar Ruben Berge Matisen (Mathisen) prema statistici kojom raspolaže SIPRI.

Povrh toga, oružje i vojna oprema iz SAD i Rusije obuhvataju 57 odsto svetske trgovine naoružanjem u poslednjih deset godina.     

Zajedno sa naprednim oružjem, sankcije i energetska roba postali su nova oruđa modernog hladnog ratovanja. Dok su ekonomske sankcije Zapada pokušavale da osakate rusku ekonomiju nakon njenog vojnog upada u Ukrajinu, isporuke ruskog gasa i nafte su postale sve više ograničene za članice EU.

Globalna trgovina je pretvorena u novo bojno polje sa ofšor imovinom i zavisnošću od uvoza kao vektorima napada. Zajedno sa ovim, sajber napadi i sajber bezbednost su sve složeniji, opskurni i važniji deo nacionalne bezbednosti, piše Visual Capitalist.

Bez obzira da li će se sukob u Ukrajini završtiti ove godine, porast geopolitičkih tenzija će gotovo sigurno dovesti do dodatnog globalnog povećanja vojne potrošnje.