Prvi samit BRICS-a posle proširenja na deset zemalja članica

Samit BRICS 2024 biće održan u Kazanju u Rusija od 22. do 24. oktobra. Ovo je prvi sastanak zemalja ove organizacije nakon proširenja, koja sada osim Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike uključuje Saudijsku Arabiju, Egipat, UAE, Iran i Etiopiju.

Rusija, koja ove godine predsedava organizaciji BRICS, najavila je da će prioritet biti jačanje partnerstva i saradnje u tri ključne oblasti, politika i bezbednost, ekonomija i finansije i kulturne i humanitarne veze, prenosi CGTN. Dolazak u Rusiju potvrdili su predsednik Kine Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi, kao i šefovi država i vlada iz još 30 zemalja.

Glavne teme samita biće reforma globalnog ekonomskog i političkog sistema upravljanja, što stručnjaci smatraju najvažnijim prioritetom. Pored toga, očekuje se rasprava o integraciji novih članica i potencijalnim promenama u mehanizmima za buduća proširenja. Rusija je uvela koncept „partnerskih zemalja BRICS-a“, pa se spekuliše da će na ovom samitu biti zvanično priznate prve zemlje sa ovim statusom.

Na dnevnom redu biće i teme uspostavljanja BRICS sistema plaćanja, borbe protiv klimatskih promena, jačanja energetske saradnje, zaštite lanaca snabdevanja i unapređenja naučne saradnje. BRICS zemlje čine više od 40 odsto svetske populacije, a prema podacima Svetske banke, doprinose više od polovine globalnog ekonomskog rasta. Ipak, njihov udeo u glasanju u Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) 2021. godine iznosio je manje od 15 odsto.

Stručnjaci ističu da je BRICS osnovan kako bi se rešile neravnoteže u međunarodnom upravljanju, jačajući glasove zemalja Globalnog juga. Rusija teži jačanju strateških partnerstava u trgovini, investicijama, inovacijama i tehnologiji kroz ovaj samit, u cilju postizanja snažnog ekonomskog rasta.

Takođe, zemlje u razvoju sve više istražuju uspostavljanje alternativnog platnog sistema kako bi ublažile rizike međunarodnih transakcija, jer su jednostrane sankcije zasnovane na dolaru dodatno pogoršale ranjivosti međunarodnog monetarnog sistema.

U izveštaju kineskog istraživačkog centra CITIC navedeno je da, s obzirom na to da su uslovi još u razvoju, nezavisni platni sistem ili nadnacionalna valuta za BRICS zemlje tek treba da budu u potpunosti istraženi. Očekuje se da će ovogodišnji samit staviti naglasak na usmerena istraživanja finansijske saradnje i platnih sistema.

Izveštaj takođe ističe da su energija i infrastruktura ključni za ekonomski rast i regionalnu integraciju, pa će ovi sektori verovatno dobiti veliku pažnju tokom samita. Pored toga, BRICS zemlje će nastaviti da podržavaju infrastrukturne projekte kroz Novu razvojnu banku (NDB), koji su BRICS države osnovale 2014. godine.

Pored ekonomskih pitanja, ovogodišnji samit donosi temu „Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost,“ što naglašava fokus na unapređenje međunarodnog upravljanja i jačanje glasa zemalja u razvoju u globalnim pitanjima. Samit će se baviti različitim oblastima saradnje i ojačati solidarnost među članicama.

„Zapadne zemlje, uključujući SAD, nastoje da očuvaju postojeću neravnotežu kako bi osigurale svoj monopol u međunarodnim poslovima. Međutim, zemlje u razvoju ne žele da ostanu po strani, one teže reformi nepravednog sistema globalnog upravljanja,“ rekao je direktor Instituta zemalja u razvoju Vang Juming.

Vang je priznao doprinos posleratnog međunarodnog poretka, koji su oblikovale zapadne sile, globalnoj stabilnosti i ekonomskom rastu. Prema njegovim rečima, BRICS ne teži da sruši taj poredak niti da stvori paralelni sistem koji bi bio suprotan G7. Umesto toga, cilj je reformisanje i inoviranje nepravednih aspekata trenutnog sistema kako bi postao pravedniji i ravnopravniji.

Kao primer pristupa BRICS-a, Vang je naveo NDB naglasivši da ona nije namenjena kao zamena za Svetsku banku, već da dopunjuje i unapređuje postojeće međunarodne finansijske institucije, povećavajući raznovrsnost u globalnom finansijskom sistemu.