Rast cena nafte posle samita u Pekingu

Cene nafte porasle su u petak nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) završio posetu Kini i signalizirao da će se ponovo fokusirati na sukob sa Iranom, koji i dalje destabilizuje energetska tržišta. Investitori očekuju nastavak američkog pritiska prema Teheranu, dok rat i dalje utiče na globalno snabdevanje naftom i izaziva nervozu među trgovcima.

Referentna nafta Brent poskupela je u petak za 2,40 procenata, a njena cena popela se do popodneva na više od 108 dolara za barel. Istovremeno, cena američke sirove nafte WTI porasla je za više od 3,20 odsto na više od 104 dolara za barel, prema podacima specijalizovanog portala OilPrice.

Tokom samita u Pekingu, Tramp i kineski predsednik Si Đinping saglasili su se da Ormuski moreuz mora ostati otvoren za međunarodni transport energije. Američka strana saopštila je da je Kina izrazila protivljenje militarizaciji tog strateškog prolaza i bilo kakvom naplaćivanju prolaska brodova. Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) izjavio je za CNBC da Kina ima snažan interes da se moreuz ponovo potpuno otvori, jer joj je stabilan protok energenata ključan za ekonomiju.

Tramp je nakon sastanka rekao i da je Kina zainteresovana za povećan obim kupovine američke nafte. Američki predsednik je naveo je da bi kineski brodovi mogli češće dolaziti u američke luke u Teksasu, Luizijani i na Aljasci radi preuzimanja energenata. Ipak, kineske vlasti zasad nisu zvanično potvrdile takav dogovor.

Na tržištu je tokom cele sedmice dominirao strah od nestašice nafte zbog nastavka sukoba između Izrela i SAD protiv Irana. Zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki deo svetskog izvoza sirove nafte, ozbiljno je poremetilo globalne tokove snabdevanja. Dodatnu zabrinutost izazvali su izveštaji o zaplenama tankera i pomorskim incidentima u regionu, što je dodatno poguralo cene naviše.

Iako je OPEC+ prethodno najavio povećanje proizvodnje, trgovci smatraju da to za sada ne rešava problem, jer veliki deo nafte i dalje otežano izlazi iz Persijskog zaliva. Istovremeno su porasli i troškovi transporta, zato što brodovi izbegavaju kriznu zonu i plove dužim rutama oko Afrike. To je dodatno produžilo vreme isporuke i pojačalo pritisak na tržište energije.