Otopljavanje odnosa Kine i SAD, ali bez velikih formalnih sporazuma

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) završio je višednevnu posetu Kini i napustio Peking nakon samita sa kineskim liderom Si Đinpingom, tokom kojeg su dve strane pokušale da stabilizuju odnose opterećene trgovinskim sporovima, tehnološkim rivalstvom i tenzijama oko Irana i Tajvana.

Iako tokom posete nisu potpisani veliki formalni sporazumi, obe strane naglasile su napredak u pregovorima i demonstrirale znatno topliju atmosferu nego prethodnih godina.

Tramp je tokom boravka u Pekingu imao svečani doček, državnu večeru i niz neformalnih susreta sa kineskim predsednikom, uključujući šetnju vrtovima kompleksa Džongnanhaj, koji predstavlja političko središte kineskog rukovodstva. Dvojica lidera razgovarali su i uz čaj, dok je Si simbolično obećao da će Trampu poslati seme ruža iz vrtova koje su zajedno obišli. Sam Tramp ocenio je da će ova poseta ostati zapamćena kao „veliki trenutak međusobnog poštovanja“, ističući da veoma ceni način na koji ga je kineska strana ugostila, prenosi CNN.

Jedna od glavnih tema razgovora bio je američko-izraelski rat sa Iranom i situacija na Bliskom istoku.

Tramp je izjavio da se Vašington i Peking “osećaju veoma slično” u vezi sa Iranom, da žele okončanje sukoba i da se slažu da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje. Istovremeno je rekao da kineski predsednik nije spreman da pruža vojnu pomoć Teheranu. S druge strane, mediji nisu zabeležili izjavu kineskog predsednika koja bi potvrdila Trampove navode. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da rat sa Iranom „nikada nije trebalo da se dogodi“.

Američki predsednik je ponovio i zahtev da Iran preda obogaćeni uranijum, koji je opisao kao „nuklearnu prašinu“, iako je priznao da to pitanje za njega ima više politički i simbolički značaj. Si je u prvi plan istakao zabrinutost Kine zbog Tajavana, a mediji navode njegova upozorenja da bi nesporazum SAD i Kine u vezi sa tim, mogao da bude veoma opasan. Si je istakao da se sa Trampom dogovorio o “novom pozicioniranju” za građenje odnosa na bazi “konstruktivne strateške stabilnosti”.

Posebna pažnja posvećena je i Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom. Tramp je ocenio da Kini mnogo više nego SAD odgovara potpuno otvoren i bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz, sugerišući da američko vojno prisustvo u regionu praktično štiti globalnu trgovinu energentima.

Tramp je takođe izjavio da je Si pristao da Kina kupi 200 aviona kompanije Boeing, dok je američki trgovinski predstavnik rekao da Vašington očekuje višegodišnje kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda vredne više desetina milijardi dolara godišnje.

Ipak, broj naručenih letelica manji je od očekivanja tržišta i analitičara, zbog čega su akcije Boeinga pale  za više od četiri odsto nakon objave informacije. Pre samita u Pekingu, izvori su naveli da se razgovara o znatno većem paketu od oko 500 aviona. Za sada nisu objavljeni detalji sporazuma, uključujući tipove aviona niti rokove isporuke.

Značajan deo razgovora odnosio se i na tehnološku saradnju i ograničenja izvoza naprednih AI čipova u Kinu.

Tokom posete Trampu su se pridružili direktori najvećih američkih tehnoloških firmi, među kojima i prvi čovek kompanije Nvidia Jensen Huang, koji je naknadno uključen u delegaciju. U fokusu su bili pregovori o prodaji Nvidia H200 čipova kineskim kompanijama. Američke vlasti već su odobrile dozvole za pojedine kineske tehnološke gigante, uključujući Alibaba, Tencent, ByteDance i JD.com, ali isporuke još nisu realizovane zbog političkih i bezbednosnih prepreka sa obe strane.

Vašington insistira na strogim pravilima kako bi sprečio vojnu upotrebu čipova, dok Peking strahuje da bi prevelika zavisnost od američke tehnologije mogla da oslabi razvoj domaće industrije poluprovodnika. Uprkos tome, kineske kompanije i dalje žele pristup najnaprednijim Nvidia procesorima zbog ogromne potražnje za infrastrukturom za veštačku inteligenciju.

Pored kompanije Nvidia, tokom razgovora pokrenuta su i pitanja većeg pristupa američkih tehnoloških i industrijskih kompanija kineskom tržištu. Tramp je više puta naglasio da želi „otvoreniju Kinu“ za američki biznis, dok je Si poručio da će kineska politika ekonomskog otvaranja biti dodatno proširena i da američke kompanije imaju važno mesto u kineskom ekonomskom razvoju.

Tramp je uputio poziv kineskom predsedniku da poseti SAD u septembru ove godine.