Rekordno globalno zaduživanje od 12.300 milijardi dolara u 2025.

Globalno zaduživanje vlada u svetu ove godine će dostići rekordnih 12.300 milijardi dolara, zbog rasta troškova za odbranu, povećane javne potrošnje u najvećim ekonomijama i viših kamatnih stopa, što sve zajedno gura nivoe duga naviše.

Prema procenama agencije S&P Global Ratings, ukupna zaduženost država u svetu povećaće se za tri odsto i dostići rekordnih 76.900 milijardi dolara. Ovaj dug je poslednjih godina naglo rastao zbog globalne finansijske krize, pandemije koronavirusa, a sada i zbog potrebe za većim izdvajanjima za odbranu u Evropi, prenosi Financial Times.

Roberto Sifon-Arevalo, globalni šef odeljenja za suverene rejtinge u S&P, kaže da najveće ekonomije i dalje koriste fiskalnu politiku za rešavanje krize za krizom, što u konačnom dovodi do sve većeg zaduživanja država. Uz to, znatno su porasli i troškovi servisiranja duga jer su prinosi na obveznice značajno skočili otkako su centralne banke okončale programe kupovine državnih obveznica. Zaduživanje radi finansiranja veće potrošnje bilo je održivo dok su kamatne stope bile niske, ali sada postaje problem, ocenjuju analitičari.

Pogoršanje javnih finansija sve više brine velike investitore. Investicioni gigant Pimco je u decembru najavio da planira smanjenje izloženosti dugoročnom američkom dugu upravo zbog zabrinutosti oko održivosti duga. Milijarder Rej Dalio upozorio je da Velika Britanija rizikuje da uđe u „spiralu dužničke smrti“, u kojoj zemlja mora stalno da se sve više zadužuje kako bi isplaćivala postojeće obaveze, što pokreće lančanu prodaju državnih obveznica.

U SAD, najvećem zajmoprimcu na svetu, visoki budžetski deficiti, ogromni troškovi kamata i veliki iznosi za refinansiranje starog duga podići će dugoročnu emisiju obveznica na 4.900 milijardi dolara u 2025. godini, navodi S&P. Ova suma ne uključuje kratkoročne trezorske zapise i druge oblike javnog duga poput dugova lokalnih vlasti.

S&P procenjuje da će fiskalni deficit SAD ostati iznad šest odsto BDP-a do 2026. godine, ali smatra da status dolara kao globalne rezervne valute i dalje daje SAD značajnu fleksibilnost u upravljanju javnim finansijama.

Kina, drugi najveći svetski zajmoprimac, povećaće izdavanje dugoročnih obveznica za više od 370 milijardi dolara, na ukupno 2.100 milijardi dolara, u pokušaju da oživi domaću ekonomiju kroz povećanu potrošnju.

Izvan zemalja G7 i Kine, zaduživanje ostatka sveta ostaće uglavnom na istom nivou kao prošle godine. Ukupna globalna zaduženost dosegnuće 70,2 odsto globalnog BDP-a. To je rast u odnosu na 2022. godinu, ali ipak ispod rekorda od 73,8 odsto iz 2020. godine, kada su države širom sveta uvele ogromne pakete pomoći tokom pandemije.