Rekordno visoke cene kukuruza, zemlje EU povećavaju površine pod pšenicom

Poslednje analize pokazuju da indeks cena žitarica koji prati Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) beleži blagi rast od 0,3 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, ali je i dalje 6,9 odsto niži u poređenju sa januarom prethodne godine.

Cene pšenice na međunarodnom tržištu beležile su blagi pad, dok su cene kukuruza porasle, što se može pripisati smanjenju proizvodnje i nižim prognozama zaliha u Sjedinjenim Američkim Državama.

S druge strane, FAO indeks cena pirinča zabeležio je značajan pad od 4,7 odsto, usled povećanih izvoznih zaliha.

Prognoze za 2025. godinu

FAO je objavio i novi izveštaj o globalnom snabdevanju i potražnji žitarica, pružajući sveže uvide u trendove u sektoru useva u 2025. godini. Sezona setve ozime pšenice na severnoj hemisferi završena je u januaru, a rani podaci ukazuju na povećanje površina pod pšenicom u Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. S druge strane, u Rusiji je zabeleženo smanjenje površina pod pšenicom, što se uglavnom može pripisati vremenskim uslovima.

Žetva kukuruza na južnoj hemisferi očekuje se da počne u drugom kvartalu 2025. godine. Prve prognoze ukazuju na poboljšane prinose u Argentini i Brazilu, dok su rekordno visoke cene kukuruza podstakle povećanje površina pod ovom kulturom u Južnoj Africi.

FAO je revidirao naviše svoje prognoze globalne potrošnje žitarica za 2024/25. sezonu, sada predviđajući rast od 0,9 odsto, što dovodi do ukupne potrošnje od 2.869 miliona tona. Ovakav rast je pre svega rezultat povećane upotrebe kukuruza za stočnu hranu.

Predviđa se da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2025. godine opasti za 2,2 odsto, a glavni razlog za to je značajno smanjenje zaliha kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, uprkos padu globalnih zaliha, one bi trebalo da ostanu na „udobnom nivou“ od 29,8 procenata.

Međunarodna trgovina i proizvodnja žitarica

Međunarodna trgovina žitaricama u 2024/25. godini očekuje pad od 5,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što znači da će dostići ukupno 483,5 miliona tona. Glavni faktor ovog smanjenja je smanjena potražnja Kine za ječmom, kukuruzom i pšenicom.

FAO je takođe snizio prognozu globalne proizvodnje žitarica u 2024. godini, procenjujući je na manje od 2.841 milion tona, što je pad od 0,6 odsto u odnosu na 2023. godinu. Ova revizija uglavnom odražava smanjenje proizvodnje kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su kasnosezonski problemi sa vlagom negativno uticali na prinose.

S druge strane, zvanične procene proizvodnje pirinča u Kini, Maliju, Nepalu i Vijetnamu bile su više od prvobitnih očekivanja, što je rezultiralo novom globalnom prognozom proizvodnje pirinča od 539,4 miliona tona za 2024/25. godinu, što predstavlja godišnji rast od 0,9 odsto i najviši nivo proizvodnje pirinča u istoriji.

Prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), indeks cena hrane je u januaru 2025. godine zabeležio pad, dostigavši prosečnu vrednost od 124,9 poena. Ovo predstavlja smanjenje od 1,6 odsto u odnosu na decembar 2024. godine. Ovakav pad uglavnom je rezultat značajnog smanjenja cena biljnih ulja i šećera na međunarodnom tržištu. Ipak, uprkos ovom padu, indeks i dalje ostaje 6,2 odsto viši u odnosu na isti period prethodne godine, ali i dalje 22,0 odsto ispod rekordnog maksimuma koji je dostignut u martu 2022. godine.

Pad cena šećera i biljnih ulja

FAO indeks cena šećera beleži značajan pad od 6,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, što predstavlja smanjenje od 18,5 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovakav pad pre svega je rezultat poboljšane globalne ponude šećera, što se može pripisati povoljnim vremenskim uslovima u Brazilu i odluci indijske vlade da nastavi izvoz šećera.

Sličan trend beleži i FAO indeks cena biljnog ulja, koji je u januaru pao za 5,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je prekinulo njegov nedavni rast. Međutim, i pored ovog pada, indeks cena biljnog ulja ostaje 24,9 odsto viši u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Januarski pad pre svega je uzrokovan nižem cenama palminog i repičinog ulja, dok su cene sojinog i suncokretovog ulja ostale relativno stabilne.

FAO indeks cena mesa takođe je u januaru beležio pad, smanjujući se za 1,4 odsto. Niže međunarodne cene ovćijeg, svinjskog i živinskog mesa prevagnule su u odnosu na rast cena goveđeg mesa, što je doprinelo ukupnom padu ovog indeksa.