Robert Hol i Majkl Vudford dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju

Ovogodišnji dobitnici nagrade za ekonomske nauke, Robert Hol (Robert E. Hall) i Majkl Vudford (Michael Woodford), razvili su nove makroekonomske modele koji su značajno unapredili sposobnost sprovođenja delotvorne stabilizacione politike. Na osnovu ovih modela, pravovremene mere fiskalne i monetarne politike mogu da ublaže uspone i padove privredne aktivnosti, piše i saopštenju povodom odluke o dodeli nagrade.

Privredu karakteriše smenjivanje perioda pada i rasta. Otkako je ekonomista Džon Mejnard Kejnz (John Maynard Keynes) predstavio svoje teorije pre gotovo jednog veka, stabilizaciona politika ima važnu ulogu u suočavanju sa ovim oscilacijama.

Tokom recesije privreda se podstiče snižavanjem kamatnih stopa i povećanjem budžetskog deficita, dok bi suprotne mere trebalo primeniti kako bi se usporila privreda koja je u snažnom usponu.

Međutim, tokom naftnih kriza sedamdesetih godina prošlog veka delovalo je da kejnzijanski modeli, koji određuju kada i kako treba primenjivati mere, više ne funkcionišu.

Nisu smanjivali nezaposlenost, već su dovodili do nekontrolisane inflacije. Zapad je prošao kroz deceniju niskog rasta, visoke nezaposlenosti i visoke inflacije. Mnogi su smatrali da je stabilizaciona politika donela više štete nego koristi i da je treba napustiti.

Hol i Vudford dobijaju ovogodišnju nagradu za ekonomske nauke jer su pokazali kako ekonomski modeli mogu da se preoblikuju da bi stabilizaciona politika ponovo postala delotvorna. Umesto da modele zasnivaju na statističkim vezama između makroekonomskih promenljivih, poput inflacije, proizvodnje i potrošnje, odlučili su da ih izgrade na mikroekonomskim osnovama. To podrazumeva razumevanje načina na koji pojedinačna domaćinstva i preduzeća, posmatrana zajedno, svojim postupcima utiču na privredu.

Jedna od ključnih postavki ovih modela jeste da domaćinstva i preduzeća razmišljaju o budućnosti kada donose odluke o štednji ili cenama proizvoda. Kada vlade i centralne banke saopštavaju svoje planove za ekonomsku politiku, mogu da utiču na ta očekivanja i usmere privredu u pravom smeru. Od uvođenja novih modela, oni su bili izuzetno korisni u suočavanju sa privrednim padovima koji su se dešavali.

„Rad dobitnika pružio nam je čvrstu teorijsku osnovu za modele koje danas koriste centralne banke i vlade širom sveta. Zahvaljujući njima, bolje smo pripremljeni da se suočimo sa privrednim šokovima, poput energetskih kriza ili naglih promena u potrošnji domaćinstava“, kazao je Džon Hasler (John Hassler), predsednik Komiteta za nagradu za ekonomske nauke.