SAD odložile uvođenje carina za Meksiko i Kanadu na mesec dana

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) odlučio je da odloži uvođenje carina Meksiku na mesec dana posle telefonskog razgovora sa predsednicom te zemlje Klaudijom Šajnbaum (Claudia Sheinbaum Pardo).

Nekoliko sati kasnije, kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) objavio je da će i tarife Kanadi biti odložene najmanje mesec dana, nakon što je obećao veću saradnju na zaštiti granice. Trampove najavljene carine na uvoz robe iz Kine trebalo bi da stupe na snagu 4. februara.

Tramp je objavio da se Meksiko saglasio da rasporedi 10.000 pripadnika Nacionalne garde na severnu granicu kako bi se stopiralo švercovanje opojnih droga, piše Glas Amerike (Voice of America).

Takođe, prema navodima predsednice Šajnbaum, sporazum dvoje državnika podrazumeva obavezu Sjedinjenih Američkih Država da spreče krijumčarenje oružja razorne moći iz Sjedinjenih Država u Meksiko. Usaglašeno je da će dve države imati period od mesec dana za pregovore, objavio je Tramp na društvenim mrežama.

„Željno iščekujem pregovore sa predsednicom Šajnbaum, dok pokušavamo da postignemo sporazum između naših zemalja“, objavio je, između ostalog Tramp.

„Pred nama je mesec dana rada i ubeđivanja da je ovo najbolji put za napredak“, poručila je meksička predsednica Klaudija Šajnbaum na konferenciji za medije.

Nove tarife uticale bi na ekonomske odnose sa trgovinskim partnerima SAD-a, ali Tramp je rekao da bi taj potez bio „vredan cene“ kako bi se ojačali interesi SAD.

Uprkos paktu o slobodnoj trgovini o kojem je pregovarao sa Kanadom i Meksikom u svom prvom mandatu, Tramp je uveo tarife od 25 odsto za robu iz dve zemlje koje bi trebalo da stupe na snagu 4. februara i izvršio udar na Kinu novim nametom od 10 odsto pored već usvojenih tarifa.

Tramp je utvrdio da tri zemlje ne čine dovoljno da zaustave ilegalnu imigraciju i ulazak smrtonosnog fentanila u Sjedinjene Države.

U postovima na svojoj mreži Truth Social, Tramp je priznao da bi se američki potrošači mogli suočiti sa višim cenama zbog tarifa.

Američke kompanije koje plaćaju carine federalnoj vladi za uvoz robe iz drugih zemalja često prebacuju barem deo, ako ne i celokupan teret svojih viših troškova na potrošače, umesto da sami apsorbuju svoje dodatne troškove.

Tramp je većinu svojih komentara usmerio na Kanadu, ciljajući na jednog od najbližih saveznika SAD. Američki biro za popis stanovništva rekao je da su SAD prošle godine imale trgovinski deficit od 55 milijardi dolara sa Kanadom.

„Zašto? Nema razloga“, rekao je Tramp. „Ne treba nam ništa što oni imaju. Imamo neograničenu energiju, trebalo bi da pravimo sopstvene automobile i imamo više drveta nego što bismo ikada mogli da iskoristimo“.

„Bez ove ogromne subvencije, Kanada prestaje da postoji kao održiva zemlja. Grubo ali istinito! Dakle, Kanada treba da postane naša draga 51. država. Mnogo niži porezi i daleko bolja vojna zaštita za narod Kanade“, rekao je Tramp.

Trampovi saradnici ranije su izbegavali da priznaju da bi carine mogle da podignu cene robe široke potrošnje u SAD. Ankete širom zemlje u SAD pokazale su da je frustracija potrošača zbog rasta cena tokom poslednje četiri godine glavni faktor koji je doprineo Trampovoj pobedi na izborima.

Tramp je od tada priznao da neće biti lako obuzdati veće cene namirnica. On je novu tarifu na uvoz energije iz Kanade postavio na 10 odsto, očigledno želeći da ograniči rast cena goriva i struje.

Kanadski premijer u odlasku Džastin Trudo rekao je da će njegova zemlja uzvratiti sopstvenim nametima od 25 odsto na odabranu američku robu u vrednosti od 106,6 milijardi dolara, kao i da će nakon prvog kruga, za tri nedelje uslediti drugi krug određivanja nameta.

Lideri nekoliko kanadskih pokrajina već su najavili određene akcije, poput trenutnog zaustavljanja kupovine alkoholnih pića iz SAD, tačnije, soka od pomorandže proizvedenog u američkoj državi Florida, viskija iz Tenesija i kikiriki butera iz Kentakija, što su tri države koje je Tramp osvojio na izborima u novembru prošle godine i sve koje u Senatu SAD predstavljaju republikanci kao što je Tramp.

U međuvremenu, meksička predsednica Klaudija Šejnbaum rekla je da je uputila svom ministru ekonomije da „sprovede plan B“, koji uključuje još neodređene „carinske i necarinske mere u odbrani interesa Meksika“, ne precizirajući na koju američku robu će ciljati njena vlada.

Američki izvoz u Meksiko iznosio je više od 322 milijarde dolara 2023. godine, pokazuju podaci Biroa za popis stanovništva, dok su SAD uvezle meksičke proizvode u vrednosti od više od 475 milijardi dolara.

Šejnbaum je osudila Trampovu tvrdnju da je njena vlada udružila snage sa narko kartelima, što je on izneo kada je najavio povećanje tarifa.

Kina je osudila nove tarife uvedene na njen izvoz, a Peking je saopštio da će ih osporiti u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i preduzeti „kontramere“, bez više detalja. SAD su imale trgovinski deficit od 279 milijardi dolara sa Kinom 2023. godine, što je najveći broj u odnosu na sve druge njene trgovniske partnere.

Taj odgovor je bio zaustavio neposrednu eskalaciju koja je obeležila trgovinski obračun Kine sa Trampom tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Kinesko ministarstvo trgovine je u saopštenju navelo da Trampov potez „ozbiljno krši“ pravila međunarodne trgovine, pozivajući SAD da se „uključe u iskren dijalog i ojačaju saradnju“.