Savić: Preti poremećaj u globalnom snabdevanju naftom

Rat koji je upravo buknuo na Bliskom istoku mogao bi, pre svega, da dovede do poremećaja u snabdevanju naftom, ali i da na druge načine utiče na globalnu ekonomsku neizvesnost, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

„Neočekivana eskalacija situacije na Bliskom istoku, u regionu u kojem se nalaze velike količine nafte, može da dovede do još većeg rasta cena i do poremećaja u ponudi. Ukoliko bi konflikt ostao samo između Izraelaca i Palestinaca, onda bismo mogli da se nadamo skoroj normalizaciji tržišta, ali sve govori da će rat potrajati, a to povećava rizik od njegovog širenja“, naveo je Savić.

On je podsetio da su Rusija i Saudijska Arabija već smanjili svoju proizvodnju nafte kako bi na veštački način uticale na rast cena, a da sada preti novi udar na strani ponude.

Cene nafte naglo su porasle u ponedeljak za oko četiri odsto zbog zabrinutosti investitora da bi situacija u Izraelu i Gazi mogla da poremeti proizvodnju na Bliskom istoku. Izrael i Palestina nisu proizvođači nafte, ali region Bliskog istoka proizvodi oko trećine globalne ponude.

„Svet ulazi u ekonomsku neizvesnost, situacija se usložnjava. Izrael je najavio dugotrajan rat, a američki ratni brodovi se približavaju izraelskim obalama, tako da nema razloga za optimizam u pogledu brzog smirivanja sukoba“, ocenio je naš sagovornik.

Prema rečima profesora Savića, globalna ekonomija tone, a posle pandemije korona virusa i rata u Ukrajini svetu preti još jedna velika kriza. Evropa bi teško podnela visoke cene nafte, kao i ostatak sveta, u kome ne bi bilo kutka u kojem se ne bi osetila kriza, zaključio je.

Izrealska ekonomija je u poslednje vreme imala najbrži rast u poslednjih 21 godinu, pokazuju podaci Kancelarija za statistiku ove države, na koje se poziva Blic. Istaknuto je da su potrošnja, izvoz i investicije 2021. rasli u dvocifrenim procentima, što predstavlja oporavak tokom pandemije koronavirusa.

Ekonomski rast bio je veći od osam odsto, što je znatno više od ranije procene Centralne banke Izraela da će taj rast iznositi 6,5 procenata. Pre dve godine kancelarija za statistiku je zaključila da je Izrael među onim državama koje su imale najveći ekonomski rast na svetu. Prosečan iznos rasta u državama pri Organizaciji za ekonomsku saradnji i razvoj (OECD) bio je 5,3 odsto.

Izrael je, kao i veliki broj drugih država, bio teško pogođen pandemijom koronavirusa, ali je procesom vakcinacije uspeo oživi svoju ekonomiju. Osim što ima razvijen IT sektor, Izrael ima snažnu prehrambenu industriju, zatim obradu dijamanata (Izrael je najveći svetski izvoznik sa 50 odsto globalne trgovine).

Izrael je takođe značajan proizvođač odeće i tekstila transportne i elektronske opreme, kao i proizvoda hemijske i metalske industrije. Dosta ulaže i u poljoprivredu i nekretnine.

Izraelsko udruženje proizvođača saopštilo je da fabrike i dalje rade kako ne bi došlo do nestašice hrane i drugih osnovnih proizvoda, navodi Blic. Banka Izraela saopštila je da je prerano za procenu ekonomske štete od sukoba, ali je podsetila da je u pedesetodnevnom ratu sa militantima Hamasa u Gazi 2014. godine prouzrokovana šteta od 3,5 milijardi šekela, odnosno 0,3 odsto BDP-a.

Naoružane formacije palestinske grupe Hamas upale su u subotu u Izrael gde su izvršile iznenadni napad, čija je posledica više stotina žrtava na obe strane. Izrael je objavio rat Hamasu, a usledili su sukobi u šest gradova u blizini pojasa Gaze, u kojima je do sada je poginulo više od 1.000 ljudi, dok je više od 4.500 ranjeno.