“Severni tok” je geopolitičko pitanje, a u ekonomskom interesu Evrope je da proradi

Nije sasvim jasno na koji način bi Amerikanci mogli da učestvuju u obnovi gasovoda Severni tok 1 i 2 i njihovom puštanju u rad, ali je samo pitanje vremena kada će se to dogoditi. Bila bi to dobra vest za Evropu, jer bi imala pristup jeftinijem i sigurnom snabdevanju, saglasni su u izjavama za Biznis.rs savetnik za investicije Mahmud Bušatlija i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, komentarišući informacije da su američki investitori pokrenuli tajne razgovore sa švajcarskom kompanijom Nord Stream 2 AG koja upravlja gasovodima.

Prema informacijama do kojih je došao Financial Times, direktor kompanije Nord Stream 2 AG, Matijas Varniг, planira da ponovo pokrene rad gasovoda “Severni tok 2” uz pomoć američkih investitora i namerava da stupi u kontakt sa timom američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) kako bi to ostvario.

Varniг je naglasio da ne učestvuje lično ni u kakvim pregovorima sa američkim političarima i da u potpunosti poštuje sve sankcije koje su mu uvedene.

Ranije je direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RFPI) Kiril Dmitrijev izjavio da pregovori sa SAD o Severnom toku 2 trenutno ne postoje. U Nemačkoj su, međutim, potvrdili da su SAD pokušavale da preuzmu kontrolu nad infrastrukturom Severnog toka, a pominjana je i mogućnost prodaje Severnog toka 2 različitim potencijalnim kupcima.

A još pre toga, u januaru, pojavila se vest da operater gasovoda Nord Stream 2 AG razmatra mogućnost prodaje gasovoda kako bi isplatio dugove manjim poveriocima ili restrukturiranje kompanije kako bi zaštitio interese velikih investitora. Tako je navedeno u odluci suda u švajcarskom Cugu, gde je sedište kompanije.

Glavni akcionar i veliki finansijski investitori zalagali su se za dodatni rok za odlaganje bankrota kompanije Nord Stream 2 AG, prema informacijama koje je objavio Komersant.

“Amerikanci su već, doduše neformalno, razgovarali, a i dalje razgovaraju sa firmom koja je registrovana u Švajcarskoj (Nord Stream 2 AG) i ona upravlja sa oba gasovoda. Direktor te firme izjavio je da bi to bilo dobro rešenje, mada ne razgovara ni sa kim. Sve je još na nivou glasina, ali može se očekivati da se Rusi i Amerikanci dogovore. Neće to brzo doći. To će biti u paketu rešavanja ukrajinskog pitanja. Kada se pronađe način kako da se završi taj rat u Ukrajini, onda će jedan od predloga biti i obnova rada gasovoda”, rekao je Bušatlija za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, Rusi su vlasnici više od 60 odsto akcija, a ostalo drže evropske zemlje, dok Amerikanci verovatno hoće da ulože novac u obnovu gasovoda kako bi posle preračunavanja dobili akcije u projektu, verovatno deo evropskih, ali i deo ruskih. Naš sagovornik ocenjuje da SAD moraju oko te stvari da se dogovore sa Rusima, jer je i Moskvi u interesu da neko drugi popravi štetu, ali će Rusija verovatno zadržati najveći paket akcija.

Bušatlija navodi da kada bi se posle toga preračunale akcije evropski partneri bi umanjili svoje udele za račun američkih.

“Reč je o tome da i Amerikanci uđu sa određenim akcijama. Još je rano razmišljati na tu temu dok ne bude počelo formalno da se radi”, ističe savetnik za investicije.

“Rusi mogu da u dokapitalizaciji i preračunavanju akcija spadnu na 40 odsto, ali u toj situaciji oni su i dalje najveći akcionari i imaju najveći udeo u upravljanju i podeli profita. Do toga će pre ili kasnije doći, jer Amerikanci sada imaju politiku – kako vratiti pare? Oni su potrošili ogromne pare. To što Tramp traži minerale, to je vraćanje ratnih kredita. Biće tu dosta problema. Tramp je očekivao da će to moći da sredi, pokazao je da sa Rusima ima relativno dobar odnos i brzo se rešava, međutim onaj za koga je verovao da će da sarađuje (Ukrajina) – neće”, istakao je Bušatlija.

On je naveo da bi Evropa u slučaju obnove gasovoda imala bolju situaciju, jer bi mogla da dođe do jeftinijeg gasa, iako joj za sada ne treba više od onoga što uzima kupujući ruski gas iz druge ruke. Ipak, gas će joj biti potreban kada bude izašla iz recesije.

Miloš Zdravković takođe ističe da bi obnova gasovoda bila dobra vest za Evropu, jer bi imala stabilno snabdevanje jeftinijim energentom.

“Ne ulazeći u istinitost informacija koje su se pojavile da Amerikanci i Rusi već rade na tome da uspostave rad gasovoda, pitanje je samo geopolitičkih odluka kada je vreme za to. A proradiće svakako u nekom trenutku. Mnogo novca je uloženo i to je suviše veliki biznis. Interes Evrope je sigurno i jeftino snabdevanje, a interes Rusije je da ima što je više moguće kupaca, jer oni u ovom trenutku zavise od kupaca iz azijsko–pacifičkog regiona. Bez obzira na to što je Evropa ušla u recesiju, ona predstavlja tržište za koje Moskva svakako ima interes”, kazao je Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.

On je ocenio da je interes Amerikanaca uspostavljanje poverenja sa Rusijom, jer je rat u Ukrajini pokazao da je to praktično rat Rusije i Zapada, za koji su Amerikanci, kako sami kažu, potrošili 350 milijardi dolara, dok je Evropa takođe potrošila stotine milijardi evra.

Zdravković ističe da je jasno da je Zapad puno investirao u rat u Ukrajini, čija ekonomija ne bi mogla da se održi bez novca sa Zapada, jer je neko morao da izdržava 45 miliona Ukrajinaca dok traje rat.

Podsetimo, Severni tok 2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijske OMV, britanske Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu, gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.

Izgradnja je kasnila zbog američkih sankcija, a završena je u drugoj polovini 2021. godine. Novi gasovod nikada nije pušten u rad, zbog pogoršanja rusko-američkih odnosa, a snabdevanje putem Severnog toka 1 trajalo je u smanjenom obimu od početka rata u Ukrajini do 26. septembra 2021. godine kada su oba gasovoda oštećena u eksploziji koja je onemogućila protok kroz tri od četiri gasovodne cevi.

Švedska, Danska i Nemačka – ispod čijih morskih teritorija prolazi gasovod – sprovele su istrage, ali nisu uspele da otkriju ko je odgovoran za sabotažu gasovoda, dok Moskva optužuje zapadne zemlje, uključujući SAD, da su one odgovorne za to. Procenjeno je da bi popravka gasovoda koštala oko 500 miliona evra.