Sijev prkosni stav se isplatio

Si Đinpingova odluka da ostane pri svom stavu protiv Donalda Trampa (Donald Trump) teško da je mogla bolje proći za kineskog lidera, navodi u svojoj analizi Bloomberg.

Nakon dva dana razgovora „sa visokim ulozima u igri“ u Švajcarskoj, trgovinski pregovarači iz najvećih svetskih ekonomija najavili su u ponedeljak masovno smanjenje carina. U pažljivo koordinisanoj zajedničkoj izjavi, SAD su smanjile carine na kineske proizvode sa 145 na 30 odsto tokom perioda od 90 dana, dok je Peking smanjio svoje carine na većinu robe na 10 procenata.

Dramatično smanjenje je premašilo očekivanja u Kini i dovelo do skoka dolara i akcija – pružajući Trampu preko potrebno tržišno olakšanje, koji se suočava sa pritiskom jer se čini da će inflacija ubrzati kod kuće. Kineske akcije su takođe porasle.

Sporazum je na kraju ispunio skoro sve osnovne zahteve Pekinga. Povišena „recipročna“ carina za Kinu, koju je Tramp postavio na 34 odsto 2. aprila, suspendovana je – ostavljajući glavnog američkog rivala sa istom stopom od 10 odsto koja se primenjuje na sve zemlje, uključujući Veliku Britaniju, dugogodišnjeg saveznika koji je prošle nedelje postigao sporazum sa SAD.

SAD su odgovorile na poziv Pekinga za kontakt osobu za pregovore uspostavljanjem mehanizma kojim bi rukovodio ministar finansija Skot Besent. Dve strane su se složile da preduzmu „agresivne akcije“ kako bi zaustavile protok fentanila, što bi na kraju moglo dovesti do ukidanja dodatnih carina od 20 odsto.

„Ovo je verovatno najbolji ishod kojem se Kina mogla nadati – SAD su u suštini, odustale“, rekao je Trej Mekarver (Trey McArver), suosnivač istraživačke firme Trivium China. „U budućnosti, ovo će kinesku stranu učiniti uverenom da imaju prednost nad SAD u bilo kakvim pregovorima.“

Si je zauzeo prkosan ton otkako je Tramp počeo da podiže američke carine na najviši nivo u poslednjih sto godina. Za razliku od drugih svetskih lidera, odbio je Trampove ponovljene pozive da razgovara telefonom sa američkim predsednikom – čak i kada su carine porasle do nivoa koje je Kina nazvala „šalom“. Zvaničnici u Pekingu su umesto toga smanjili ključne kamatne stope i preduzeli druge korake kako bi ojačali kinesku ekonomiju, dok su slali diplomate širom sveta u ofanzivu šarma kako bi obezbedili nova tržišta za kineske proizvode i osudili američko „maltretiranje“.

Iako je Kina počela da oseća ekonomske probleme, sa opadanjem fabričke aktivnosti, Si je uživao u talasu nacionalizma kod kuće, što ga je ohrabrivalo da izbegava popuštanje pred američkom prisilom. Tramp se, u međuvremenu, suočio sa sve većim pritiskom poslovnih lobija, tržišnih igrača i članova svoje stranke koji su se plašili da će izgubiti svoja mesta na srednjoročnim izborima sledeće godine.

„Lekcija je da je ekonomska moć važna“, rekao je Džerard DiPipo (Gerard DiPippo), pomoćnik direktora RAND istraživačkog centra za Kinu. „Za Peking je to strateška opravdanost i ona koja otežava osporavanje Sijevog fokusa na proizvodnju i samostalnost, barem sa stanovišta ekonomske bezbednosti.“

Prema Bloombergovim procenama, sporazum postignut tokom vikenda značajno smanjuje prosečan carinski šok SAD za Kinu na oko 28 ppp, sa nešto više od 100 ppp pre toga.

Kada su trgovinski pregovori objavljeni prošle nedelje, izbor Ženeve je već pokazao da SAD popuštaju. Kina je dugo preferirala da se suštinski razgovori odvijaju u privatnosti, daleko od televizijskih kamera i radoznalih novinara. Primetno je bilo veoma inscenirano primirje, zajedno sa činjenicom da Tramp nije bio u prvim redovima vesti na društvenim mrežama, prema rečima stratega Deutsche Banke Georga Saravelosa. „Sve ovo je jasan signal da pregovori prelaze u pomirljiviju i poštovaniju fazu“, dodao je, navodeći to kao još jedan kineski zahtev.

Što se tiče Kine, tim vicepremijera He Lifenga pristao je da ukine „netarifne“ mere uvedene od Dana oslobođenja, bez navođenja detalja. Olakšanje kontrole izvoza retkih zemnih elemenata bio je prioritet Bele kuće, nakon što je bila pod pritiskom firmi koje koriste takve minerale za industrijske magnete. Peking se takođe nije obavezao da će povećati investicije iz SAD, a Skot Besent (Scott Bessent) je rekao da bi sporazumi o kupovini mogli uslediti kasnije.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir (Jamieson Greer) je jasno stavio do znanja da sporazum „prve faze“ iz Trampovog prvog trgovinskog rata, kojim je Kina obavezana da kupi američku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, nije bio predmet rasprave. „Razgovori su bili u velikoj meri fokusirani na to kako da dođemo do nivoa carina na nešto što nije embargo, ali ipak omogućava SAD da ostvare svoj cilj smanjenja trgovinskog deficita“, rekao je on.

Kina sada ima tromesečni rok da postigne širi sporazum sa SAD kojim se rebalansira trgovina, uz zaštitu sopstvenih interesa. Peking je godinama, od Trampovog prvog mandata, posvetio smanjenju zavisnosti od SAD za ključne uvozne robe, kupujući više poljoprivrednih proizvoda od partnera na tržištima u razvoju kao što je Brazil.

Baš kao i tokom Trampovog prvog mandata, Kina neće praviti kompromise u vezi sa ključnim delovima svog ekonomskog i političkog sistema, uključujući način upravljanja državnim preduzećima, prema rečima Song Honga, zamenika direktora Instituta za ekonomiju Kineske akademije društvenih nauka, institucije na nivou ministarstva pod Državnim savetom, slične kineskom kabinetu. „Pored crvenih linija, postoji mnogo praznina koje možemo popuniti pregovorima“, dodao je, navodeći stvari poput carina, prava intelektualne svojine i subvencija.

Dong Jan, direktor trgovinskog odeljenja u drugom institutu pod Kineskom akademijom društvenih nauka, rekao je da je to dobar razvoj događaja, upozoravajući da bi Tramp mogao ponovo da ih poveća.

„Naučili smo lekciju iz vremena Trampa 1.0, gde smo videli da pregovori o carinama mogu da idu napred-nazad, a ne da se postižu preko noći“, rekla je ona. Smanjenje carina trebalo bi da olakša kineskim kreatorima politike da ostvare cilj rasta od oko pet odsto ove godine. ING banka je nakon sporazuma povećala svoju prognozu bruto domaćeg proizvoda na 4,7 odsto za ovu godinu, navodeći da će se izvoz u SAD u maju i junu verovatno naglo oporaviti.

Ipak, povlačenje Trampove administracije od vrtoglavo visokih tarifa ne bi se dogodilo da Kina nije tako snažno odgovorila, ne samo uzvratnim carinama već i kontrolom izvoza i drugim koracima, prema rečima Skota Kenedija (Scott Kennedy), stručnjaka za Kinu u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije. „Ovo će ojačati Sijev politički ugled kod kuće i njegov diplomatski ugled na međunarodnom nivou“, rekao je Kenedi. „On je veliki pobednik iz ove runde sukoba.“