SLEDI DECENIJA OČAJA ZA SVETSKU EKONOMIJU Sumorne prognoze američkog ekonomiste poznatog po nadimku „Dr. Propast“

Američki ekonomista i profesor na njujorškom Univerzitetu, Nuriel Rubini (Nouriel Roubini), poznat po nadimku „Dr. Propast“ veruje da će nakon korona krize uslediti decenija očaja za celokupnu globalnu ekonomiju.

Rubini ne isključuje mogućnost da će se ove godine ekonomija oporaviti u obliku slova U, ali smatra da će u ovoj deceniji uslediti velika depresija u obliku slova L. „Za to su odgovorni strukturni problemi, od kojih su neki postojali pre finansijske krize 2007.-2009., a koji bi se zatim mogli pogoršatii političkim greškama“ rekao je Rubini za Project Syndicate, prenosi Indikaotr.ba.

Profesor Rubini navodi nekoliko  rizičnih trendova koji će dovesti do recesije.

Prvi katastrofalni trend je rast duga i iz njega proizvedeni rizici. Vlade su pokrenule ogromne programe pomoći kako bi ublažile ekonomske posledice krize. Veliki broj država se i pre krize borio sa velikim dugovanjem.  

Demografski razvoj u industrijalizovanim zemljama takođe je zabrinjavajući. Kriza izazvana korona virusom, pokazala je da treba hitno uložiti više novca u zdravstveni sektor. Ali, kako većina zemalja ima starije stanoviništvo, dodatni troškovi dodatno će pogoršati problem sa dugom.

Kao rezultat postojećeg zdravstvenog rizika, mnoge fabrike se zatvaraju, radnici se otpuštaju, a cene sirovina, poput nafte i industrijskih metala, padaju. S obzirom na to, raste rizik od deflacije, tj. stalnog pada nivoa cena.

Američki ekonomista Nuriel Rubini takođe je zabrinut zbog nadolazeće devalvacije valute. Nisu samo vlade preduzele neviđene mere u borbi protiv ekonomskog delovanja trenutne krize. Međunarodne centralne banke takođe masovno intervenišu na tržištu i otvorile su svoja vrata.

Kriza je takođe izložila rizicima globalizovane ekonomije kada je došlo do poremećaja u snabdevanju iz regija koje su bile pogođene epidemijom. Rubini zato očekuje da će mnoge kompanije u budućnosti kupovati manje intermedijarnih proizvoda iz zemalja sa jeftinom radnom snagom, ali će se umesto toga više oslanjati na domaće dobavljače. Međutim, zaposleni neće imati koristi, jer će to još više ubrzati sve veću automatizaciju, što će zauzvrat staviti zarade pod pritisak.

Prema Nurielu Rubiniju, kriza će takođe ubrzati trend fragmentacije koji je već postojao. Na primer, ekonomije SAD i Kine će se još brže odvojiti jedna od druge. Pored toga, brojne vlade će uvesti protekcionističke mere kako bi zaštitile svoje kompanije  i zaposlene od globalnih poremećaja. U vremenu nakon korone ekonomski stručnjak očekuje snažnija ograničenja kretanja robe, usluga, kapitala, radne snage, tehnologije, podataka i informacija.

Osim na ekonomiju kriza će uticati i na produbljivanje društvene krize

Rubini se boji da će korona kriza podstaći populističko, nacionalističko i ksenofobično mišljenje. Jer, u doba povećane ekonomske nesigurnosti, stranci su često bili odgovorni za krize.

Korona pogoršava sukob između Sjedinjenih Država i Kine. Trampova administracija već pokušava da odgovornost epidemije prebaci na Kinu. Kinesko-američka razdvajanja trgovine, tehnologije, investicija i podataka će se dogoditi još brže, veruje Rubini.  Međutim američki ekonomista ide još dalje i upozorava da bi diplomatske tenzije mogle dovesti do novog hladnog rata između SAD i njegovih protivnika Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje.

Na kraju, Nuriel Rubini ističe da su ljudi odgovorni za epidemije i klimatske promene. On se u budućnosti boji da će se ovi problemi pojavljivati češće i intenzivnije i da će se troškovi za njih povećavati.

Problemi mogu biti umanjeni, ali će recesija trajati

Ekonomski pesimista Rubini upozorava da ovih deset rizika preti čitavoj svetskoj ekonomiji u deceniji očaja. Mnogi od ovih problema mogli bi biti smanjeni do 2030. godine boljom tehnologijom i političkim vođstvom, ali prvo što treba učiniti je proći kroz veliku depresiju koja je pred nama.