Smanjenje zapošljavanja u Velikoj Britaniji, London predvodnik loših rezultata

London snosi najveći teret usporavanja zapošljavanja u Velikoj Britaniji, jer kombinacija povećanja poreza, visokih troškova rada i slabe potrošnje građana primorava gradske kompanije da smanjuju broj zaposlenih brže nego u ostatku zemlje.

Engleska prestonica je izgubila skoro 45.000 radnih mesta od oktobra, kada je Laburistička vlada najavila povećanje od 26 milijardi funti (35 milijardi dolara) na nacionalno osiguranje poslodavaca — što predstavlja porez na plate — i novu višu minimalnu zaradu, prema podacima iz poreskih evidencija.

To znači da na London otpada jedan od četiri izgubljena posla u celoj zemlji, i to u njenom najproduktivnijem regionu. Kada se doda okolni region Jugoistoka, procenat raste na skoro četiri od deset izgubljenih poslova, piše Bloomberg.

Prema podacima koje je početkom nedelje objavila Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS), maloprodaja i ugostiteljstvo su među najteže pogođenim sektorima, a veliki deo tih radnih mesta nalazi se u Londonu — poslovna grupa UKHospitality navodi da se oko trećina radnih mesta u tom sektoru nalazi u prestonici.

Održavanje pabova i restorana postaje sve teže, kaže Kejt Nikols (Kate Nicholls), izvršna direktorka UKHospitality. Ona navodi da je London najmanje konkurentan grad u Evropi kada je reč o porezima i drugim troškovima, te da je u poslednjih godinu dana izgubio oko 30.000 ugostiteljskih poslova.

„Kirija je viša, poslovne takse su više, troškovi rada su viši, a ne vidimo dovoljno novca koji dolazi na ulaznim vratima da bismo pokrili te troškove i omogućili da poslovanje ostane održivo,“ rekla je Nikols u telefonskom intervjuu za Bloomberg.

Posebni podaci sa sajta za zapošljavanje Indeed potvrđuju da su se oglasi za posao u Londonu smanjili brže nego nacionalni prosek od oktobra. Oglasi za poslove u maloprodaji i ugostiteljstvu u prestonici pali su za gotovo 40 odsto u tom periodu, u poređenju sa padovima od 26 odsto i devet odsto zabeleženim širom zemlje.

Javni naspram privatnog sektora

Podaci o BDP-u pokazuju da Velika Britanija raste brže od ostalih zemalja iz G7, ali većina tog rasta potiče od državne potrošnje, dok potrošači i dalje oklevaju da troše. To bi moglo koristiti delovima zemlje koji se više oslanjaju na javni sektor nego što to čini London, smatra Ana Lič (Anna Leach), glavna ekonomistkinja u Institute of Directors.

„Logično je zaključiti da u okruženju gde imate jaču državnu potrošnju i slabiju potrošnju i rast privatnog sektora, slični trendovi slede i kada je reč o broju zaposlenih“, rekla je Lič. „Videćete jači rast u delovima zemlje koji imaju veći javni sektor, a samim tim i sporiji rast u delovima koje više dominira privatni sektor.“

Dok viša minimalna zarada može vršiti pritisak na poslove na donjem kraju platnih skala, kao što su oni u prodavnicama i barovima, relativno visoke londonske plate takođe znače da će neke kompanije pri smanjenju troškova gledati na svoje zaposlene u gradu. Prema podacima ONS-a, smanjenja su pogodila i kancelarijske poslove u sektorima kao što su IT, komunikacije i nauka.

Tehnološki sektor smanjuje zapošljavanje nakon brzog širenja tokom pandemije, a Džonatan Stinberg (Jonathan Steenberg), britanski ekonomista u kompaniji za osiguranje kredita Coface, navodi da su stečajevi u IT i komunikacionim industrijama porasli za skoro trećinu u odnosu na prošlu godinu.

Veštačka inteligencija takođe može imati ulogu, jer zamenjuje neka radna mesta u finansijama, marketingu i konsultingu za menadžment, dok neki međunarodni poslodavci sa sedištem u Londonu zamrzavaju zapošljavanje zbog pojačanih geopolitičkih tenzija.