Šta će se desiti ukoliko Meta zaista napusti Evropu?

Da li će ovo biti poslednje leto tokom kog ćemo sa svojim pratiocima na Facebooku i Instagramu moći da podelimo kako smo se proveli na odmoru? Možda – sve zavisi od toga da li će kompanija Meta uspeti da postigne dogovor sa Evropskom unijom o korišćenju ličnih podataka koje je sporno već godinama unazad, a naročito tokom poslednjih meseci.

Naime, kako smatra Irska komisija za zaštitu podataka, u poslovanju američkog tehnološkog giganta mnogo je sigurnosnih propusta, a jedan od verovatno najvećih odnosi se na čuvanje dobijenih podataka korisnika “bez nekog specifičnog razloga”. Osim toga, američki takozvani “Štit privatnosti” nije u skladu sa evropskim Zakonom o zaštiti podataka te je, u tom pogledu, sukob interesa i više nego očigledan.

Sudske borbe između kompanije Meta i evropskih aktivista za zaštitu privatnosti traju već godinama, ali izgleda da se tek ove godine budućnost mreža Facebook i Instagram na našem kontinentu ozbiljno dovela u pitanje. Trenutno, celokupni proces je “na čekanju”.

Irska je ponovo dobila primedbe na svoj zahtev za regulisanje obrade ličnih podataka evropskih korisnika ovih društvenih mreža od strane američke kompanije, što može da znači da Meta samo kupuje vreme.

Mark Zakerberg (Zuckerberg) na raspolaganju ima dve opcije: prva je da se zaista povuče iz Evrope jer, kako navodi, Meta neće moći da pruža usluge ukoliko im je zabranjen prenos podataka, a druga je da Meta postane federativna što bi značilo da će evropske podatke čuvati na evropskom tlu uz slanje jedino krucijalnih podataka u SAD. Čini se da se Zakerbergu druga opcija ne nalazi “ni pod tačkom razno”, ali ukoliko se odluči za prvu, to bi značilo gubitak od čak 29 milijardi dolara.

Inače, Evropa je drugi najveći izvor prihoda kompanije Meta, nakon Sjedinjenih Američkih Država i Kanade koje doprinose sa 51,5 milijardi dolara. Osim toga, prihod po korisniku u Evropi tokom prošle godine porastao je za 35 odsto, što samo potvrđuje da napuštanje ovog tržišta zaista nije isplativo rešenje.

“Povlačenje Mete iz Evrope bio bi ogroman udarac za kompaniju koja poslednjih godina ima ozbiljnih problema sa konkurentima”, smatra Nikola Jagodić, digital marketing specialist agencije Smartpoint Adria.

Stav Evropske unije po ovom pitanju prilično je oštar. Nemački ministar ekonomije Robert Habe (Habeck) otkrio je da mu je život bio fantastičan tokom četiri godine bez Facebooka i Twittera, koliko su trajali problemi usled hakovanja njegovih profila, dok je francuski ministar finansija Bruno le Mer (Le Maire) potvrdio da bismo svi živeli sasvim dobro bez ovih društvenih mreža.

Član Evropskog parlamenta Aksel Vos (Axel Voss) odmereniji je u pristupu ovoj temi. On se zalaže za kompromis i dogovor oko razmene podataka, uz mogućnost da se pronađe alternativa za zakonsku regulativu, a da GDPR bude nešto fleksibilniji. Sa druge strane, Vos smatra da i kompanija Meta treba da koriguje svoj stav, budući da ucenjivanje o napuštanju Evrope prema njegovom mišljenju nije ispravno.

Uprkos tome što preko 300 miliona Evropljana koristi Facebook i Instagram na dnevnom nivou, komentari o mogućnosti da se ove društvene mreže ukinu mahom su pozitivni.

Neki korisnici veruju da bi povlačenje Mete sa ovog kontinenta zapravo bila dobra stvar, a uz to su i oduševljeni činjenicom da je Evropska unija zapravo na strani građana. Drugi smatraju da bi na evropskom tlu trebalo da se poštuju evropski zakoni i da američka kompanija nema pravo da se meša u regulativu zemalja koje su van njenih granica.

Nikola Jagodić veruje da ovakav scenario može da bude odlična prilika za sve nove društvene mreže koje nastaju u Evropi, a koje će uskladiti svoju politiku privatnosti sa zakonodavstvom Evropske unije.

“Prihodi od oglašavanja na ovim društvenim mrežama biće znatno manji nego u slučaju Mete, ali to neće biti preveliki problem jer je tržište Evropske unije dovoljno veliko, što novim startapovima može biti veoma interesantno”, zaključuje ekspert agencije Smartpoint Adria i dodaje da možemo očekivati ogroman broj novih društvenih mreža za samo nekoliko meseci.

U slučaju da evropsko tržište zaista ostane “uskraćeno” za Facebook i Instagram, ostale društvene mreže kao što su TikTok, YouTube, pa čak i Snapchat dobiće ne samo mnogo više korisnika, već i mnogo veći procenat zadržavanja budući da smo već navikli da svoje slobodno vreme provodimo na društvenim mrežama. Po prirodi stvari, migracija na već postojeće platforme će se neminovno desiti, smatra Jagodić.

S obzirom na to da je ovo pitanje i dalje otvoreno, nije poznato kako bi tačno izgledalo povlačenje Mete iz Evrope – da li bi se američka kompanija povukla samo kao pravno lice ili bi pak svi Facebook i Instagram linkovi koji postoje bili blokirani?

Osim toga, važno je sagledati i to da li će ovakav razvoj situacije jednako uticati na zemlje koje su članice Evropske unije kao i na one koje to nisu. Jer, podsetimo, svaka zemlja koja prikuplja podatke o zemljama članicama podleže Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) čak i ako je i dalje nije primenila, kao što je to slučaj sa našom zemljom.

Na kraju, Jagodić zaključuje da će se kompanije uvek oglašavati tamo gde postoji pažnja publike, bili to Facebook i Instagram, TikTok ili neka potpuno nova platforma.

U tom smislu, ovakva promena neće biti toliko bolna. Međutim, uprkos prirodnoj potrebi da tragamo za novim stvarima, nismo sigurni koliko će nam zaista biti lako da zaboravimo dane kada smo uz prvu jutarnju kafu prelistavali omiljene feedove.