Stalni prihod glavni faktor za izvesnu penziju u budućnosti

Odlazak u penziju jedan je od najvažnijih događaja u životu, a ovaj period može biti lepo proveden ukoliko su primanja nakon višedecenijskog rada pristojna.

Visina penzije, odnosno njeno izračunavanje, razlikuje se od zemlje do zemlje, a u Srbiji su pojedina primanja građana čiji je radni vek prošao na nivou socijalne pomoći. Ipak, penzija zavisi od niza faktora, najpre od godina radnog staža, zatim osnovice za obračun, godina starosti…

Mercer CFA Institut objavio je u oktobru prošle godine svoj godišnji izveštaj koji analizira 44 ​​globalna penziona sistema, koji čine 65 odsto svetske populacije, i rangira ih od najboljih do najgorih. Analiza je pokazala da će u budućnosti stalni prihod biti još važniji, zbog velikih turbulencija koje su zadesile svet proteklih godina.

Kako je preneo CNBC, u izveštaju je autor ove studije dr Dejvid Noks (David Nox) naveo da su visoki nivoi inflacije, rastuće kamatne stope i veća neizvesnost u pogledu ekonomskih uslova, dodatni finansijski pritisak na postojeće sisteme.

„Domaćinstva će morati da razmotre koja je prava ravnoteža između dobijanja stalnog prihoda, pristupa kapitalu i zaštite od budućih rizika, s obzirom na mnoge neizvesnosti sa kojima se suočavaju penzioneri,“ dodao je dr Noks.

Na Zapadu su uglavnom penzije kombinovane, odnosno deo primanja dolazi iz javnog, a deo iz privatnog sektora. Prema navedenom izveštaju, Island ima zdravu kombinaciju penzija u ova dva sektora. Da bi pravo na starosnu penziju u ovoj zemlji moglo biti potpuno iskorišćeno potrebno je živeti na Islandu najmanje 40 godina, u periodu od 16. do 67. godine.

Penzijski programi u zemlji su povezani sa prihodima, što znači da se iznos može smanjiti ako imate druge prihode i biti u potpunosti otkazan ako prihod premašuje određeni iznos.

Nakon Islanda, zemlje sa najboljim penzijskim sistemom u 2022. godini su Holandija, Danska, Izrael, Finska, Australija, Norveška, Švedska i Singapur. Sjedinjene Američke Države su zauzele 20. mesto na listi, Portugal se našao na 24. mestu, a Meksiko pokazuje najviše poboljšanja zahvaljujući penzionoj reformi.

Neizvesnost reforme penzionog sistema u Francuskoj

Britanska državna penzija je paušalna i zasniva se na broju godina za koje su zaposleni uplaćivali doprinose Nacionalnom osiguranju (National Insurance).

Bez obzira na iznos koji je uplaćivan tokom godina rada, NI se izračunava na osnovu broja uplata, te svi primaju istu svotu. To je neka vrsta sigurnosne mreže koja treba da zaštiti penzionere od siromaštva, ali ne i da im omogući visoke prihode, piše britanski Interactive Investor.

Doprinose za britansku državnu penziju teško je izmeriti jer su zasnovani na doprinosima za NI. Međutim, NI je samo još jedan vid poreza i ne koriste se svi njegovi delovi za isplatu državne penzije.

Srpski radnici često vide Nemačku kao zemlju u kojoj mogu brzo da pronađu posao, te da na kraju radnog veka dobiju i njihovu penziju, koja je u odnosu na srpsku nekoliko puta viša. Nemačka državna penzija se zasniva na doprinosima i garantuje najmanje 51 odsto prosečnih plata radnika, što će pasti na 48 procenata do 2025, piše britanski Interactive Investor.

Državna šema se finansira porezom na zarade od 19,6 odsto do maksimalnog iznosa, koji se plaća pola-pola od doprinosa poslodavaca i zaposlenih, koji se povećava na 20 odsto doprinosa do 2025. Trenutna starosna granica za državnu penziju je 65 godina, ali se postepeno povećava na 67. Nemci takođe mogu državnu obogatiti dodatnim privatnim penzijama, mada ne čine to često jer im je prva dovoljna za život.

Trenutno je u žiži interesovanja francuski penzioni sistem i njegova potencijalna reforma koju želi da sprovede predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), to jest da da produži radni vek.

Naime, po trenutnom zakonu za odlazak u penziju dovoljne su 62 godine starosti, a prema novim predlozima ta starosna granica bila bi podignuta na 64 ili 65 godina.

U Francuskoj osnovna državna penzija isplaćuje najviše 50 odsto prosečne zarade (sa gornjom granicom doprinosa). Zasniva se na broju godina rada i broju uplaćenih doprinosa i finansira se iz doprinosa za socijalno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca.

Zbog najave reforme sistema protestovalo je stotine hiljada građana Francuske. Makronu je potrebna podrška desničarske stranke Les Republicans za izglasavanje novog zakona, u suprotnom bi vlada mogla da usvoji zakon bez glasanja, ali to bi dovelo do nove političke nestabilnosti u ovoj zemlji.