Stanovi u Grčkoj poskupeli za 50 odsto od 2020. godine, Srbi počeli i da ih preprodaju

Cene nekretnina u delovima Grčke koji su najtraženiji za kupovinu među građanima Srbije porasle su u prethodnih pet godina najmanje za 50 odsto, a kupci iz naše zemlje – ali i srpska dijaspora – sve češće se pojavljuju kao investitori i preprodavci, ne samo kao kupci nekretnina namenjenih za sopstveni boravak.

Suvlasnik agencije Hellas nekretnine Nenad Marinković u razgovoru za Biznis.rs kaže da cene na tržištu nekretnina na severu Grčke, odnosno na Halkidikiju i regiji oko Soluna, od 2020. godine rastu godišnje po stopi između 10 i 15 odsto, a da je potražnja sve veća.

Od prošle godine u kupovinu stanova i kuća u tom delu Grčke pored nas i Makedonaca intenzivno su se uključili i Rusi i Ukrajinci, a novi priliv deviza učinio je da je za jednu nekretninu konkuriše i po desetak kupaca. Do pre nekoliko godina bilo ih je po dva ili tri, navodi on.

“Velika je navala, nekretnina u ponudi nema mnogo i to sve utiče na rast cena. Nekretnina koja je pre tri godine koštala 70.000 evra sada košta 110.000 evra”, kaže Marinković.

Prema njegovim rečima, ima delova grčkog primorja gde cene nisu toliko visoke, poput Jonske obale i mesta od Lefkade do Sivote, ali taj deo našim ljudima nije toliko interesantan jer im je daleko.

Kada se govori o prosečnim cenama kvadrata, stan u Solunu se prodaje u rasponu od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Solun je inače, veoma interesantan kupcima iz Srbije jer se te nekretnine lako izdaju.

Raste i broj kupoprodaja u letovalištima najbližim Solunu – Perea, Nea Epivates i Agia Triada. Reč je o najbližim primorskim mestima ispod Soluna ka Halkidikiju a atraktivni su jer su to solunske prigradske opštine do kojih vodi javni prevoz. Apartmani se tamo mogu izdavati preko cele godine.

Nenad Marinković kaže da je relativno veliki rast cena privukao na grčko tržište i investitore iz Srbije koji u preprodaji nekretnina vide šansu za zaradu.

Direktor predstavništva grčke agencije Grekodom u Beogradu Dušan Hajduk-Veljković za Biznis.rs kaže da su njihova iskustva takva da je 2019. i 2020. bilo dosta nekretnina u cenovnom rangu od 50.000 do 100.000 evra, a sada se takve veoma retko pojavljuju. Prosek po transakciji sada je mnogo bliži cifri od 150.000 evra, a potražnja se može svrstati u dve kategorije.

Jedna su stanovi sa jednom spavaćom sobom, kvadrature oko 50 kvadratnih metara, i to su oni koje je najlakše izdati. Drugu grupu čine kupci koji traže malo veće kvadrature, od oko 70 kvadratnih metara, uz zahtev da postoji manje dvorište i te nekretnine se uglavnom kupuju za lično korišćenje.

Kada je reč o cenama, one se kreću od 2.500 evra za starogradnju do 3.000 i 3.500 za novogradnju za manje stanove, a preferirane lokacije su na severu Grčke. Pre svega solunska regija i Halkidiki, nešto manje olimpijska regija, gde su cene i nešto niže i kreću se oko 2.000 evra, kaže Hajduk-Veljković.

“Solun je vrlo interesantna destinacija, mesto za investitiono ulaganje, gde se stanovi lako izdaju. Cene su slične beogradskim, možda nešto niže. Dugoročno izdavanje, ali i najam na dan, su vrlo popularni”, kaže sagovornik.

Na pitanje o vremenu potrebnom za povrat investicije, Hajduk-Veljković kaže da je u proseku godišnji povrat između pet i šest odsto kada se odbiju svi troškovi.

Nenad Marinković kaže da njihove računice pokazuju da je krajnja zarada vrlo slična ako se izdaje stan u Solunu preko cele godine ili apartman na moru tokom sezone, što je najčešća dilema kupaca kada razmišljaju u koju lokaciju investirati.

Kao primer navodi da se za ulaganje od 150.000 evra u stan u jednom od najpoznatijih letovališta na Halkidikiju izdavanjem od maja do oktobra može zaraditi oko 5.000 evra. Toliko plaćaju grčke agencije koje taj apartman onda izdaju tokom sezone. Obično je u tom periodu moguće koristiti ga za sopstvene potrebe tokom 10 dana. Od oktobra do maja stan je u potpunosti na raspolaganju vlasniku.

Sve manje Grka može do stana

Zvanični podaci pokazuju da se grčko tržište nekretnina razvija velikom brzinom a ovih dana je Američko-grčka privredna komora upozorila da nedostatak stambenog prostora i rastuće cene čine stanovanje nepristupačnim za mnoge. Zbog toga smatraju da moraju da postanu pristupačnije.

Prema podacima Nezavisne uprave za javne prihode (AADE), prošle godine je vrednost prometovanih nekretnina iznosila oko 23,5 milijardi evra. Poznavaoci prilika smatraju da je reč o konzervativnoj cifri koja je zasnovana na evidentiranim vrednostima koje uglavnom odražavaju takozvane objektivne vrednosti (odnosno poreske osnovice) nekretnina, što znači da je stvarna vrednost transakcija veća.

Podaci pokazuju da lokalno tržište nekretnina nastavlja da se kreće prvenstveno investicionom putanjom. Od svih nekretnina prenetih u 2025. godini približno 19,2 milijarde evra odnosilo se na transakcije bez ikakvih poreskih olakšica, što je element koji se uglavnom odnosi na kupoprodaju komercijalnih nekretnina, kuća za odmor i stanova kupljenih prema investicionim kriterijumima, dok se tek jedna od sedam kupoprodaja odnosi na prvi dom.

Američko-grčka privredna komora u izveštaju koji razmatra drugu polovinu 2025. i daje prognoze za prvu polovinu ove godine, ocenjuje da su stambene nekretnine precenjene, dok se tržište kancelarijskog prostora suočilo sa usporavanjem.

Ključni pokretači bili su snažan interes međunarodnih investitora, stabilna domaća potražnja za stanovima i robusni rezultati turizma. Međutim, regulatorna i pravna neizvesnost, visoki troškovi izgradnje i ograničena pristupačnost ostali su značajni izazovi.

„Stambeni izazovi, u kombinaciji sa akutnim demografskim problemom i upornim nedostatkom stambenih nekretnina, nastavljaju da vrše pritisak na tržište i pristupačnost stanovanja. Ova strukturna ograničenja naglašavaju potrebu za privlačenjem novih institucionalnih međunarodnih investitora, posebno onih sposobnih za realizaciju velikih, profesionalno upravljanih stambenih projekata, podršku urbanoj regeneraciji, povećanje ponude stanova i doprinos dugoročnoj stabilnosti tržišta“, navodi se u izveštaju.

Grčka je povećala iznos investicije neophodan za dobijanje zlatne vize kako bi smanjila broj rastućih zahteva i tako sprečila uticaj na rast cena nekretnina.

Najjeftinija opcija za dobijanje zlatne vize je kupovina nekretnine u iznosu od najmanje 250.000 evra, pa sve do 800.000 evra za elitne lokacije.