Sukob koji svet ne želi: Kakve bi bile posledice rata između Indije i Pakistana?

Sporovi između Indije i Pakistana traju decenijama, ali nova eskalacija – posebno oko Kašmira – mogla bi da ima nesagledive posledice po globalnu ekonomiju. Reč je o dve nuklearne sile sa ključnim ulogama u kineskoj Inicijativi Pojas i put, globalnoj proizvodnji i snabdevanju, IT sektoru i trgovinskim tokovima.

Šta bi oružani sukob dveju azijskih sila značio za ostatak sveta i kakva bi bila ekonomska cena?

Na indijsko-pakistanskoj granici uvek tinja, ali ako bi ovaj tinjajući sukob eskalirao u otvoreni rat svet bi osetio posledice – i to ne samo geopolitičke, već i duboko ekonomske. Prvi efekat bio bi haos na tržištima, od berzi u Aziji do onih u Frankfurtu i Njujorku. Ipak, pravi udar usledio bi tek kada se prekinu lanci snabdevanja i stanu investicije.

Indija se profiliše kao „prijatelj sveta“ i želi da preuzme investicije američkih firmi koje se sele iz Kine, Vijetnama, Bangladeša ili Kambodže. Da li je zemlja koja je u ratu sa susedom sposobna za to?

IT, lekovi, tekstil – gde će se zatresti svet?

Indija je danas mnogo više od zemlje bolivudske kinematografije i začina. Ona je globalni centar za IT outsourcing, generičke lekove, tekstil, a sve više i za hardver – Apple je, primera radi, već prebacio deo proizvodnje iPhone-a u Indiju koja je postala ono što je Kina bila pre 15 godina. Svaki ozbiljan investitor već ima planove za širenje kapaciteta u Indiji. Rat bi to momentalno zaustavio.

Pakistanska uloga je drugačija, više geostrateška nego industrijska. Kroz ovu zemlju prolazi ekonomski koridor Kina-Pakistan (CPEC), ključni deo kineske Inicijative „Pojas i put“ koji spaja kinesku Autonomnu pokrajinu Sinkjang-Ujguristan (Sinkjangsko-ujgurska AP) sa lukom Gvadar na obali Arabijskog mora. Sukob bi taj koridor učinio neupotrebljivim, a time i ozbiljno uzdrmao kineske infrastrukturne ambicije.

Kina je u složenoj poziciji: Pakistan joj je saveznik i dugogodišnji partner, ali Indija je veliko tržište sa kojim Peking želi da razvija trgovinu. Sukob bi primorao Kinu da bira između lojalnosti i ekonomskog interesa.

„Pojas i put bi pretrpeo ozbiljan udarac, naročito u regionima gde se projekti već suočavaju sa kašnjenjima i otporom lokalnog stanovništva“, ocenjuje dr Ling Vei, istraživač sa pekinškog Cinghua univerziteta.

Evropa i Srbija: Daleko, ali ne i nebitno

Iako je na prvi pogled daleko, posledice rata bi se osetile i u Evropi. Pre svega kroz poskupljenje sirovina – posebno nafte i metala, ali i lekova i elektronike. Indija i Pakistan su ključne karike u globalnom lancu generičkih lekova, IT usluga i tekstila.

Evropa bi bila primorana da uvozi lekove iz skupljih izvora, a poskupljenja u IT sektoru bi pogodila i domaće softverske kompanije koje koriste indijski outsourcing. Za Srbiju bi kriza bila izazov, ali i prilika. Deo stranih firmi koje traže stabilnije destinacije mogao bi se okrenuti ka Balkanu. Ako uspemo da se pozicioniramo kao nearshoring destinacija – neutralna, stabilna, sa povoljnim uslovima – mogli bismo privući značajne investicije.

I Indija i Pakistan poseduju nuklearno oružje. I dok se analitičari slažu da je potpuna nuklearna eskalacija malo verovatna, sama mogućnost destabilizuje globalne procese.

„Dovoljno je da dođe do razmene nekoliko nuklearnih bojevih glava da imamo scenario koji podseća na nuklearnu zimu – pad temperature, poremećaj u poljoprivredi, glad u pojedinim regijama“, upozorava klimatolog Alan Robock (Robock) sa Rutgers univerziteta, koji je godinama proučavao posledice ograničenog nuklearnog sukoba upravo između ove dve zemlje.

Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, kaže da je „Pakistan postao jedan od kineskih kopnenih trgovačkih koridora koji je pravac za izbegavanje pomorske blokade u budućnosti“.

„Konflikt kao takav je globalno periferan, ali postoji mogućnost da ugrozi kopnene rute. Indijski okean je jedna od tri glavne tačke za blokadu Kine. Indija uvećava svoj geoekonomski otisak i sve više aktivno deluje kao geopolitički takmac. Najveća demokratija na svetu upravo to ističe kao prednost za delokaciju proizvodnje iz Kine koja je pod visokim rizikom ideologije Komunističke partije“, ocenjuje Obradović u razgovoru za Biznis.rs.