Švajcarska, Singapur i SAD na vrhu liste po konkurentnosti talenata

Biznis sektor je ove godine prolazio kroz razne transformacije, ali su ga svakako obeležili rast korišćenja veštačke inteligencije (AI), sve veći jaz u veštinama (zbog AI), uvođenje četvorodnevne radne nedelje…

World Economic Forum piše da je konkurentnost talenata igrala važnu ulogu i ove 2023. godine. Naime, u globalnoj ekonomiji zemlje koje mogu da zadrže svoje, ali i privuku druge talente, podižu svoju poziciju među konkurencijom.

Globalni indeks konkurentnosti talenata 2023. rangirao je 134 zemlje prema njihovoj sposobnosti da privuku, razviju i zadrže kvalifikovane ljude.

Švajcarska, Singapur i Sjedinjene Američke Države su tri najbolje rangirane zemlje po konkurentnosti talenata. Za njima slede Danska, Holandija, Finska, Norveška, Australija, Švedska i na desetom mestu Velika Britanija.

Kompanije konstantno istražuju koji su to uslovi za napredovanje i kako, osim boljom zaradom, da privuku veći broj talentovanih ljudi. Ovaj trend će se produžiti i u 2024. godini.

Poslovne veštine na velikom ispitu

Kada su u pitanju najtraženije veštine koje treba da poseduje kandidat za posao, tu su analitičko i kreativno razmišljanje, fleksibilnost, agilnost, otpornost na stres, navodi se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2023.

Društveni uticaj i liderstvo, kao i radoznalost i stalno učenje, su među ostalim veštinama za koje se očekuje da će u budućnosti biti sve veća potražnja.

Prema predviđanjima preduzeća, do 2027. godine 44 odsto glavnih veština koje radnik treba da poseduje biće ugroženo zbog izuzetno brzog napretka tehnologije.

U takvoj atmosferi, odnosno brzom tehnološkom rastu, dolazi do novog talasa poslovne transformacije širom sveta, te će kompanije i zaposleni morati brže da se prilagođavaju novim načinima rada i proizvodnje.

Četiri radna dana nedeljno – eksperiment koji je zaživeo?

O četvorodnevnoj radnoj nedelji puno se govori, a kako piše World Economic Forum radnici u više od 60 britanskih kompanija isprobali su četvorodnevnu radnu nedelju 2022. godine, Rezultati su objavljeni 2023.

Više od 90 odsto preduzeća odlučilo je da nastavi sa četvorodnevnom radnom nedeljom, a 18 ih je trajno usvojilo. U glasanju je učestvovalo oko 2.900 zaposlenih, u sektorima od marketinga i oglašavanja do finansija.

Pritom, ideja da se uradi više posla za manje vremena kako bi se povećalo slobodno vreme nije nova. Kako piše Investopedia, trebalo bi da budemo zahvalni auto-kompaniji Ford Motor Co. i industrijskoj revoluciji na petodnevnoj radnoj nedelji umesto šestodnevne. Ono što je počelo kao eksperiment u nekim fabrikama u julu 1926. postalo je politika kompanija od septembra iste godine.

Intenzivne polemike oko upotrebe i razvoja AI

U budućnosti je moguće da će radna nedelja trajati četiri dana, kao što je moguće da će AI preuzeti značajan broj radnih mesta. Na ovo već upozoravaju zvaničnici i eksperti sa svih strana, ali tehnološki i naučni progres su nezaustavljivi.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, najmanje će biti pogođeni poslovi sa intenzivnim brojem fizičkih operacija pri obavljanju posla, a veliki jezički AI modeli imaju najviše potencijala da koriste poslovima koji uključuju kritičko razmišljanje i složene veštine rešavanja problema, navodi se u izveštaju.

U 2024. godini pojedini investitori očekuju da će se ulaganje u veštačku inteligenciju smanjiti, a skoro isti broj misli da će sektor i dalje biti u usponu, samo na različite načine, piše TechChrunch.

Analize i prognoze ukazuju da će 2024. ipak biti godina u kojoj će veštačka inteligencija doprineti revoluciji u industrijama poput zdravstva, obrazovanja, robotike i e-trgovine.