Svetski indeks cena hrane najniži u protekle dve i po godine

Globalne cene hrane pale su u oktobru na najniži nivo u više od dve i po godine, što je odraz pojeftinjenja šećera, žitarica, biljnih ulja i mesa, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UNFAO).

FAO-ov indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda smanjen je u oktobru 0,5 odsto u odnosu na septembar i iznosio je u proseku 210,6 poena, što je njegova najniža vrijednost od marta 2021. godine. U odnosu na prošlogodišnji oktobar, cene su bile niže 10,9 odsto, prenosi Mina.

Najviše je pao šećer, 2,2 odsto u odnosu na septembar, zahvaljujući snažnoj proizvodnji u Brazilu uprkos obilnim padavinama i slabljenju brazilskog reala u odnosu na dolar. Cene žitarica su takođe primetno pale, jedan odsto u odnosu na septembar.

„Međunarodne cene pšenice pale su 1,9 odsto u oktobru, odražavajući generalno veću ponudu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nego što se očekivalo i jaku konkurenciju među izvoznicima“, saopštio je FAO.

Biljna ulja i meso pojeftinili su 0,7 odsto, pod pritiskom nižih cena palminog ulja i svinjskog mesa. Suncokretovo ulje je blago poskupelo, na osnovu stabilne potražnje. Cene živinskog mesa su takođe blago porasle, zbog pojave ptičjeg gripa kod grupe značajnih proizvođača.

Samo su mleko i mlečni proizvodi poskupeli, 2,2 odsto u odnosu na septembar.

U posebnom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica, FAO je potvrdio prognozu prema kojoj bi proizvodnja ove godine trebalo da dostigne 2,82 biliona tona, što bi predstavljalo povećanje od 0,9 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Potvrdili su procenu proizvodnje od 785 miliona tona pšenice ove godine, što bi predstavljalo pad od 2,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Prognoza za žetvu pšenice u Evropskoj uniji Kazahstanu je neznatno snižena zbog produženog perioda nepovoljnih vremenskih prilika, dok bi žetva u Iraku i SAD trebalo da bude bolja od očekivane.

U prognozi za narednu godinu, beleže početak setve ozime pšenice širom severne hemisfere, uz procenu samo ograničenog povećanja zasejanih površina zbog nižih cena ove godine.

„Površine pod pšenicom trebalo bi da se smanje i u Ukrajini“, napomenuli su iz FAO, ističući kontinuirani uticaj rata, koji se manifestuje u ograničenom pristupu poljima i niskim proizvođačkim cenama, kao i „ne baš idealnim vremenskim uslovima“.