Težište globalne ekonomije prelazi na Istok, Evropa mora da menja pravac

Jesu li rusko-ukrajinski rat, ekonomske sankcije koje su neke zapadne zemlje uvele Rusiji i kontrasankcije kojima je odgovorila samo još jednom na čistac izneli činjenicu da se globalna ekonomska mapa promenila? Ko su novi lideri na svetskom tržištu i da li se menjaju odnosi na relaciji Istok-Zapad? Ovo su samo neka od pitanja koja se glasno postavljaju danima unazad, od početka sukoba na istoku Evrope.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija u razgovoru za Biznis.rs kaže da uvođenje sankcija Rusiji, koje je preduzeo gotovo čitav zapadni svet, predstavlja atak na globalno tržište. Ukoliko atakujete na tržište, prema njegovim rečima, morate da budete svesni činjenice da će vam se sankcionisanje onih od kojih zavisite vratiti kao bumerang, u vidu kontrasankcija. Ovo se u prvom redu odnosu na ruski gas i ostale energente, ali i na brojne druge proizvode.

Izbijanjem rusko-ukrajinskog rata Evropska unija je, tvrdi Bušatlija, promenila kurs svoje ekonomske politike.

„Evropa do sada nije sankcionisala ono što njoj treba, a to su gas i nafta, ali je rekla – nećemo da kupujemo ugalj“, kaže naš sagovornik i dodaje da Rusi reagujući na takvo stanje stvari mogu da zahtevaju da Evropi prodaju gas u domaćoj valuti kao i da, u slučaju da Evropa ne pristane na to, mogu da obustave prodaju.

Ovakva ruska reakcija moguća je jer oni mogu da nađu dovoljno kupaca koji će plaćati robu u rubljama. Ono što nude Rusi je strateška roba i tu nema mnogo prostora za manipulisanje, ocenjuje Bušatlija.

Upravo zbog takvog scenarija on kaže da je EU, uvođenjem sankcija Rusiji, zaboravila činjenicu da od ukupno uvezenog gasa Nemačka iz Rusije dobija čak 55 odsto.

„Sve će to pogađati gotovo sve industrije, a samim tim i čitave privrede, ne samo jednu zemlju“, upozorava Bušatlija koji predviđa i da će Amerika, zbog vrlo skupe nafte, doći u situaciju da obnovi proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca što je, dodaje, jako neisplativo.

Dakle, oni će morati da reaktiviraju industriju koju opisuje kao desetkovanu u poslednjih sedam-osam godina.

Bušatlija kaže da se, poput Rusije, i Kina vrlo lako prilagođava svim izazovima, iz prostog razloga što su to ekonomije koje „imaju svoje mesto u svetskoj trgovini“.

„Prema tome, EU ide po tankoj žici. Ne vodi se računa, sve se prepušta odlukama birokratije u Briselu, umesto da ih donose oni koji upravljaju državama koje su je stvorile“, naglašava on, navodeći primer u kojem je briselska birokratija preinačila odluku nemačkog ministra u čijoj je nadležnosti nabavka strateških materijala iz inostranstva koji je rekao da ne vidi razlog da se gas ne plaća u rubljama.

Prema njegovim rečima, insistiranje Rusije na kupovini u rubljama deo je desetogodišnje politike trgovanja u nacionalnoj valuti, što se već radi sa Indijom.

„Ako dve zemlje međusobno trguju svojim valutama, onda nađu načina da kupuju jedna od druge robu koja im treba. Dakle, to stabilizuje stvar, a ne propada nijedna od valuta“, objašnjava Mahmud Bušatlija.

Inače, on podseća da je ranije čak i sama Nemačka koristila mogućnost kupovine u rubljama na berzama u Moskvi i Sankt Peterburgu, odnosno naizmeničnog plaćanja u evrima ili rubljama. Ukazuje da će ovakva vrsta trgovine, uprkos suprotstavljanju evropske birokratije, nastaviti da se pospešuje, naročito zato što Rusi taj princip imaju i sa Kinom koja predstavlja ekonomiju kompatibilnu njihovoj.

„Roba će ići tamo gde će svi bolje proći i gde neće biti političkih pritisaka“, naglašava naš sagovornik.

Za razliku od toga, Bušatlija nametanje dolara čitavom svetu smatra izlaskom iz domena ekonomije i prelaskom u sferu politike. On smatra da i Srbija treba da bude ne deo Evrope već sveta, a da će sama Evropa morati da se menja ukoliko njene zemlje „uopšte misle da žive životom koji sanjaju i koji su živele osamdesetih i početkom devedesetih“.

„Istočne postkomunističke zemlje koje su sada tvrdo kapitalističke sećaju se da su, nekako, imale dostojanstveniji život pre 30 godina. Ako Evropa ne shvati da vreme prolazi i da su težišta ekonomije prešla iz Amerike i Evrope, zahvaljujući njihovoj lošoj politici, i da je sve otišlo na Daleki Istok, biće u problemu“, upozorava on.

Zbog svega toga, konsultant za strana ulaganja ističe da bi Zapad trebalo da ima bolji odnos sa Rusijom zbog energije i hrane, i sa Kinom kao najvećom industrijskom zemljom. On dovodi u pitanje i „američke pritiske za merenje BDP-a“, jer smatra da su ovako dobijeni podaci površno merilo napretka jedne ekonomije, a naročito upoređivanja dve ili više ekonomija.

„Amerikanci sistematski ne dozvoljavaju da se pređe na godišnje obračune pariteta kupovne moći, jer to jedino može da kaže kakva je koja ekonomija u odnosu na drugu, i po toj računici poslednjih šest godina, ako ne i više, Kina je daleko razvijenija od Amerike“, kaže Bušatlija.

U prilog toj tezi ističe podatak iz istraživanja 2020. godine koje pokazuje da Kina ima preko 20 odsto veću kupovnu moć od Amerike, što je svrstava u najbolju ekonomiju na svetu.

„To je jedan ozbiljan trend. U sledećih pet godina i Indija će poskočiti, te se očeuje da će Amerika biti treća ekonomija na svetu“, zaključuje Bušatlija.